Autor: Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike
Činjenica je da mnogi objekti za skladištenje ubojnih sredstava nisu opremljeni alarmnim sistemima niti sistemima za detekciju, a ne postoje ni centralizovani sistemi elektronskog nadzora. Pojedina skladišta nemaju ni sistem osvetljenja zadovoljavajućeg nivoa kvaliteta ili čuvarsku službu, koja uključuje službene pse i bodljikavu žicu.
Eksplozija u skladištu municije kompanije Sloboda Čačak samo je, nažalost, jedan incident u nizu nesreća koje su alarmantno skrenule pažnju javnosti na bezbednosne pretnje izazvane nepravilnim rukovanjem i skladištenjem eksplozivnih materija.
Politička volja za rešavanjem ovog problema u principu se lako dobija od donosilaca odluka, pod uslovom da je obezbeđena strana finansijska podrška. Paradoksalno je da nam stranci donacijama finansiraju realizaciju različitih programa za smanjenje naših zaliha i unapređenje skladišne infrastrukture, odnosno plaćaju za podizanje nivoa lične i kolektivne bezbednosti stanovnika cele Srbije.
Pri tome su takvi projekti obično osnovni argumenti konzervativnim populističkim politikama koje zastupaju stavove o “razoružanju” ili “uništavanju borbenih sposobnosti”, a u realnosti su velika pomoć sistemu odbrane za oslobađanje balasta pirotehničke nestabilnosti u skladištima municije.
NEMAR I NEZNANJE: Prema istraživanjima nevladine organizacije Small Arms Survey, primarni razlog neplaniranih eksplozija u skladištima municije u jugoistočnoj Evropi bile su pre 2000. godine kriminalne aktivnosti zbog slabog obezbeđenja. Međutim, nakon 2000. osnovni razlog neplaniranih eksplozija su nemar prilikom rukovanja municijom i slaba sigurnost skladišta, pri čemu oba razloga ukazuju na nedostatak stručnog znanja osoblja i neadekvatne bezbednosne standarde. Sve to ukazuje da su zalihe neadekvatno uskladištenih i nepropisno obezbeđenih ubojnih sredstava, zajedno s lakim pristupom streljačkom i lakom oružju, važan izvor nestabilnosti, kao i potencijal za destabilizaciju države i celog regiona.
Iako dostupni snimci eksplozija u Pridvorici na društvenim mrežama bude sumnju u javno iznesenu procenu štete i vrstu uskladištenih ubojnih sredstava, činjenica je da, srećom, nije bilo žrtava, pa se već mogu izvući pojedini zaključci.
U najvećem broju ovakvih vrsta nesreća uzrok je ljudski faktor, odnosno nedisciplinovanost, nesavesnost, neobučenost ili jednostavno neznanje. I skloni smo kao društvo da prvo optužimo rukovaoce, o čijem znanju i osposobljenosti bespogovorno treba voditi računa.
Međutim, ukoliko izvršna vlast odredi pravnika za predsednika Saveta za Odbrambenu industriju, a sve članove tog tela delegira na osnovu političkih postavljenja, očigledno je da joj prioritet predstavlja upravljanje profitom i rejtingom, a ne bezbednošću i odgovornošću. U prilog tome govore i postavljenja privilegovanih oficira u upravnim ili nadzornim odborima državnih kompanija.
U sistemu odbrane uglavnom se tolerisao kadrovski uticaj vladajućeg establišmenta na najviše dužnosti Vojske Srbije, kao i na promociju u generalski čin. Ali kad generali promovišu sopstveni intendantski esnaf u upravljanju Odbrambenom industrijom Srbije samo radi sopstvenih ambicija i primamljivih apanaža, zanemarujući znanje i sposobnost, onda bi to trebalo da povlači i odgovornost. Naravno, u zemljama u kojima vlada nomokratija.
Tako javnost ne treba biti iznenađena da je predsednik Upravnog odbora Srpske banke oficir intendantske službe, kao i predsednik nadzornog odbora Slobode Čačak. Treba naglasiti da upravo Srpska banka vrši finansiranje ulaganja u tehnološki razvoj Odbrambene industrije Srbije, kao i sve druge finansijske usluge od značaja za odbranu Republike Srbije. Ako politički uticaj doseže čak i do tih pozicija, onda ne treba ni da školujemo pripadnike finansijske ili tehničke službe. Jednostavno, svi studenti mogu učiti za intendante, koji će nam uskoro predstavljati eksperte u svim oblastima, ali i najveći bezbednosni rizik iz prostog razloga što im Srbija predstavlja jedinu opciju i ne razmišljaju o emigriranju.
U svakom slučaju, treba ostaviti vreme istražnim organima da utvrde uzrok nesreće, a nadležnima da eventualno preduzmu mere u sprečavanju sličnih akcidenata. Treba naglasiti da su najčešći uzročnici požara u skladištima ubojnih sredstava otvoreni plamen, statički elektricitet, munja ili udar groma, kao i mehanički udari.
S obzirom na vreme akcidenta, ne treba isključiti ni uticaj spoljnog faktora, odnosno diverzije, poput sličnih o kojima postoje dokazi o umešanosti u eksplozijama skladišta municije u nekim zemljama Evrope. Samim tim interesantan za javnost, a sigurno i za bezbednosne službe, bio bi podatak za koju zemlju su bili namenjeni gotovi proizvodi koji su se u trenutku eksplozije nalazili u skladištu Slobode.
U Vojsci Srbije su urađene procedure za bezbedno skladištenje ubojnih sredstava, ali se one ne primenjuju na zalihe koje su izvan nadležnosti Generalštaba. Zbog toga je neophodna mnogo bliža saradnja u toj oblasti s Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom finansija (Uprava carina), Ministarstvom odbrane (proizvođači naoružanja i vojne opreme) i Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija (trgovina kontrolisanom robom), koja bi trebalo da se ogleda ne samo u ujednačavanju procedura već i u zajedničkoj obuci za rukovaoce zalihama i integrisanju u okviru zajedničkog informacionog sistema i baze podataka. U tom cilju trebalo bi što pre pristupiti objedinjavanju svih korisnika skladišta ubojnih sredstava u državi u okviru automatizovanog logističkog informacionog sistema IS ALIS, koji je razvijen u sistemu odbrane.
Činjenica je da mnogi objekti za skladištenje ubojnih sredstava nisu opremljeni alarmnim niti sistemima za detekciju, a ne postoje ni centralizovani sistemi elektronskog nadzora. Pojedina skladišta nemaju ni sistem osvetljenja zadovoljavajućeg nivoa kvaliteta ili čuvarsku službu koja uključuje službene pse i bodljikavu žicu. Posledica toga su visoki troškovi održavanja bezbednosti jer se nedostatak sistema elektronskog nadzora prevazilazi brojem zaposlenih.
OBUKA I OBEZBEĐENJE: Pored neophodnosti integrisane i intenzivne obuke rukovalaca ubojnim sredstvima, potrebno je korišćenje stečenih iskustava i pouka, kao i razmena informacija o upravljanju municijom. Sva ubojna sredstva bi trebalo da su u procesu osnovnog održavanja u cilju smanjenja i sprečavanja posledica raznih štetnih uticaja koja vremenom menjaju njihova prvobitna svojstva. Zato svi rukovaoci moraju biti obučeni za preventivne i korektivne postupke kako bi se utvrdile i otklonile neispravnosti na ubojnim sredstvima. S obzirom na aktuelno stanje obučenosti i infrastrukture, ali i posvećenosti bezbednosti, uloga integratora prirodno se nameće Vojsci Srbije.
Unapređenje kapaciteta za upravljanje zalihama ubojnih sredstava kroz nadogradnju infrastrukture i osavremenjivanje ostaje prioritetan zadatak Vlade Srbije u ovoj oblasti. Objektivni problemi optimizacije, razmeštaj ubojnih sredstava i stvaranje uslova za realizaciju osnovnog održavanja ubojnih sredstava, u direktnom su zavisnom odnosu sa stanjem infrastrukture. Ovi napori treba da budu realizovani u sinergiji sa jačanjem transparentnosti u društvu i sposobnosti svih aktera da koriste stečena iskustva i razmenjuju informacije u upravljanju municijom.
I u ovoj, kao i u mnogim drugim oblastima, kao zajednica se možemo suočiti s neuspehom. Ali uspeh je kad iz neuspeha nešto naučimo i s tim znanjem idemo napred, odnosno primenjujemo stečena iskustva. Nacionalna tragedija će biti ukoliko nastavimo da zanemarujemo iskustva, potcenjujemo znanje i divimo se srebroljupcima.
Izvor: Novi Magazin