Ilija Životić & Darko Obradović – Saradnici CfSP

Izvor – https://hrcak.srce.hr/clanak/456563

Abstract

Operacije uticaja kao oblik ugrožavanja nacionalne bezbednosti mogu se smatrati mešanjem u unutrašnje stvari suverene države. Ove operacije mogu biti javne, polu-javne i tajne. Autoritarni režimi u kontinuitetu  nastoje da podriju poverenje u demokratske institucije i procese. Ovi uticaji, zavisno od stepena nacionalne otpornosti i razvoja demokratije, mogu biti marginalni i dominatni društveni diskursi.  Ruska agresija na Ukrajinu kreirala je jedno u potpunosti novo stanje bezbednosne arhitekture Evrope. Agresija bez presedana aktuelizovala je pitanja otpornosti demokratskih društava na maligne uticaje koji nastoje da preoblikuju javno mnenje i donošenje odluka.

Zapadni Balkan prethodnih 100 godina predstavlja zonu od strateškog interesa za rusku projekciju moći u Jugo-istočnoj Evropi. Međuetnički sporovi, ne rešen status Kosova, prisustvo nacionalističke retorike objektivno pogoduje izvođenju ruskih aktivnosti u ovom regionu. O malignom ruskom uticaju pisano je mnogo, literatura se slaže u pogledu posledica tog uticaja. Do sada još nije objavljena javno dostupna analiza u pogledu finansiranja ruskih opeacija uticaja u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Postoje javno dostupne reportaže i izveštaji o pojedincima i organizacijama koji se dovode u vezu sa regrutovanjem lica za ruske oružane formacije, izveštaji o kontaktima političkih partija i organizacija. Ove grupe je moguće podvesti pod formu grupa za pritisak. Ukoliko nastavimo dalje sa analizom sadržaja u pogledu delovanja pro-ruskih subjekata dolazimo do jedne specifične grupe kreatora mišljenja. Ovu grupu radi lakšeg razumevanja možemo podeliti u pojedince i organizacije. Ciljevi ove grupe se mogu ograničiti na kreiranje informaciono-ideološke podloge u korist ruske geopolitičke projekcije. Činjenica koja zabrinjava, i može se smatrati izazovom za nacionalnu bezbednost Srbije, odnosi se na aktivnosti naučnih instituta čiji je osnivač Republika Srbija u kreiranju povoljne ideološko-informacione postavke koja odgovara interesima Rusije. Kroz ovaj kanal stvara se naučni alibi ispravnosti ruskih ratnih ciljeva i ruske vizije međunarodnih odnosa. Ovi fenomeni bi predstavljai izolovane slučajeve i linije rada, međutim usled nedostatka medijske pismesnosti sve navedeno predstavlja jedinstveni pro-ruski front.

Fenomen operacija uticaja na društvenim mrežama uključujući aplikacije za razgovor poput Telegrama predstavljaju zasebni poligon za izvođenje informacionih operacija. Za razliku od medijskih nastupa kreatora mišljenja, aktivnosti naučnih i drugih orgnaizacija sajber prostor poseduje prednost anonimnosti i odsustva odgovornosti. U ovom radu želimo da sagledamo upotrebu Telegrama kao jedinstvenog kanala izvođenja ruskih operacija uticaja. Smatramo da je neophodno sagledati ulogu Telegram aplikacije kao kanala putem koga je moguće izvoditi informacione operacije, radikalizaciju, nasilni ekstremizam i regrutaciju. U ovom radu zasnivamo hipotezu o Telegram aplikaciji kao jedinstvenom informacionom prostoru koji ostaje izvan domašaja regulatornog nadzora i adekvatne analize sadržaja koji se plasira u informacionom ekosistemu.  Kroz ovaj rad identifikovaćemo razloge zašto Telegram kanali pogoduju informacionim operacijama i načinima da se demokratsko društvo suprotstavi ovim aktivnostima.

Informacione operacije u svetlu agresije Rusije na Ukraijnu

Ruska agresija na Ukrajinu rezultovala je procesom celokupnog preispitivanja odnosa Evrope i Rusije. Hibridne pretnje koje predstavlja Rusija nisu počele 24. februara 2022. godine, već imaju svoj stabilan kontinuitet. Godinama je Rusija koristila čitav spektar taktika manipulacije informacijama i mešanja, uključujući dezinformacije, u pokušaju da zasadi podele u društvima, omalovaži demokratske procese i institucije i okupi podršku za svoje imperijalističke politike. Potpuna invazija Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine ponovo je pokazala širok spektar taktika, tehnika i ponašanja (TTP) koje se koriste u informacionom okruženju, uglavnom se oslanjajući na već poznate narative dezinformacija. Uticaj na javno mišljenje kao i poremećaj u donošenju odluka su u centru ovih aktivnosti. Informacione operacije uticaja moraju se analizirati kao podgrupa hibridnih pretnji. Ni u jednom slučaju informacione operacije uticaja ne mogu se posmatrati kao zasebna aktivnost van šireg konteksta. Hibridne pretnje direktno su usmerene na nacionalnu bezbednost savremenih država. Paralizacija društva odnosno donosilaca odluka u pogledu suverenog odlučivanja potpuno se odražava na autonomnost u donošenju odluka. Pored toga što hibridna pretnja ne mora biti otvorena i javna u svojoj manifestaciji ona svakako može postići svoje ciljeve iz drugog plana. Kreiranjem društvenog ambijenta koji se snažno suprotstavlja određenim politikama ili spoljnopolitičkim odlukama postižu se ciljevi bez upotrebe konvencionalnih snaga. Agresija na Ukrajinu nam pokazuje logičan sled aktivnosti u odsustvu ostvarenja ciljeva hibridnim dejstvom. Sa tim u vezi hibridne pretnje se mogu smatrati prethodnicom u primeni drugih nasilnih akcija poput atentata i državnih udara. Pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, kao i organizacija crkvenih protesta 2020. godine ukazuju da put od dezinformacija i informacionih operacija uticaja pre ili kasnije završava sa manifestacijom otvorenih oblika ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Onog trenutka kada okupacijom Krima i dela istočne Ukrajine nije bilo moguće sprečiti spoljnopolitičku orijentaciju Ukrajine usledila je nova etapa otvorene agresije. Nacionalna bezbednost u kontekstu ljudske i nacionalne bezbednosti može biti i psihološka oslobođenost jedne zemlje od straha da će država biti nesposobna da se odupre pretnjama koje se odnose na njen opstanak i nacionalne vrednosti, a koje potiču iz inostranstva ili iz same zemlje. Sagledavanjem definicije nacionalne bezbednosti kao oslobođenosti od straha mogu se identifikovati ciljevi ruskih hibridnih pretnji. Energetska ucena i pretnja o “smrzavanju Evrope” predstavlja odličan primer uticaja na javno mišljenje evropskih država kako bi se sprečila vojna i materijalna podrška Ukrajini. Dakle, hibridne pretnje imaju konkretne i merljive ciljeve. Nosioci hibridnih pretnji sa pravom računaju na njihov uspeh. Hibridno dejstvo je plansko, organizovano, unapred pripremljeno, koordinisano, ekonomično delovanje državnih aktera protiv civilnog stanovništva, institucija i interesa suverenih država, uz sastavnu upotrebu principa vojne taktike i obaveštajnog rada, u prvom redu subverzivnog delovanja sa konačnim ciljem paralisanja društva, državnog sistema sračunatog u prinudi radi ostvarenja određenih ustupaka i željenog postupanja države u celini. Na primeru ruskih operacija uticaja kao podgrupe hibridnog dejstva taj učinak je lako merljiv na primeru Srbije. Prema istraživanju javnog mišljenja protivljenje uvođenju sankcija Rusiji iznosi preko 70% javnog mišljenja prema istraživanju iz 2023. godine koje je sprovela organizacija Novi Treći Put. Ukoliko se u obzir uzmu objektivne činjenice u vezi ruske agresije na Ukrajinu sa pravom konstatujemo da imamo vrlo precizno izmerenu uspešnost ruske propagande.

Aktivnosti uticaja na informacije, takođe poznate kao kognitivne aktivnosti uticaja, su aktivnosti koje strane sile sprovode da bi uticale na percepcije, ponašanje i odluke ciljnih grupa u korist stranih sila. Aktivnosti uticaja na informacije mogu se sprovoditi kao pojedinačne aktivnosti ili kao deo veće operacije uticaja na informacije koja kombinuje različite i brojne aktivnosti. Plasiranje informacija ili dezinformacija u cilju postizanja željenog ponašanja kroz istoriju je promenilo svoje metode, ali ne i izvornu svrhu. Digitalno okruženje omogućilo je da svaki građanin može u realnom vremenu pristupiti materijalima sa ukrajinskog ratišta. Društvene mreže su preplavljene sadržajem koji se odnosi na ovaj sukob. U otvorenim izvorima moguće je naći snimke borbenih dejstava, fotografije srušenih objekata, ubijenih ljudi, ali i gomile falsifikata koji su unapred pripremljeni i planski pušteni u etar. Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD definisalo je strane operacije uticaja kao zlonamerne radnje koje preduzimaju strane vlade ili strani akteri s ciljem izazivanja nesloge, manipulacije javnim diskursom, pristrasnosti u razvoju politike ili narušavanja tržišta u svrhu podrivanja interesa Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika. Ove operacije nastoje da utiču na određene grupe ili čitavo društvo. Po svojoj prirodi, mogu biti usmerene na održavanje postojećih obrazaca mišljenja ili na uspostavljanje potpuno novih obrazaca mišljenja. Kognitivni rat je oružavanje javnog mišljenja od strane spoljne entitete, s ciljem uticaja na javne i/ili vladine politike ili s ciljem destabilizacije vladinih akcija i/ili institucija. Analizom sadržaja, autori su uočili bitnu razliku između primene ruskih narativa u operacijama uticaja u Evropi i Srbiji. U Srbiji se kroz informacione operacije uticaja nastoji održati postojeće stanje i uverenje u javnom mnenju, dok se u Evropi javnost želi pokrenuti na akciju protivljenja odlukama svojih vlada. Postavlja se opravdano pitanje legaliteta i legitimiteta informacionih operacija, ključno je u kom trenutku ove aktivnosti postaju protivzakonite. Karakter informacionih operacija može se definisati na sledeće načine:

• Informacione operacije uticaja su nelegitiman pokušaj uticaja na formiranje mišljenja u liberalnim demokratijama (legitimitet);
• Sprovode se u korist stranih sila, bilo da su to države, nestatalni akteri ili posrednici (namera);
• Sprovode se u kontekstu mira, rata i hibridnih ili sivih zona pretnji, tj. situacija napetosti koje nisu ni mir ni rat (neodređenost). (Pamment et al. 2018).

Propaganda i operacije uticaja često se preklapaju i mogu se međusobno dopunjavati, iako se mogu koristiti različiti metodi i taktike. Propaganda je sistematsko širenje informacija, posebno na pristrasan ili obmanjujući način, kako bi se promovisao politički uzrok ili stav. Ova definicija iz Oksfordskog engleskog rečnika iz 2011. godine ukazuje na to da propaganda može koristiti tačne informacije, dezinformacije i pogrešne informacije.

Operacije uticaja su kontinuiraniji i sofisticiraniji pristup uticaju na društvo. One mogu uključivati širok spektar aktivnosti, od dezinformacija do psihološkog ratovanja, i često se koriste za manipulaciju javnim mišljenjem ili za promovisanje određenih političkih ciljeva. Razvoj tehnologije, posebno pojava društvenih mreža i aplikacija kao što je Telegram, značajno je proširio komunikacijske kanale koji premašuju tradicionalne granice. Ovi digitalni alati omogućavaju brže širenje informacija i mogu doprineti efikasnosti operacija uticaja.

Primer zabrane RT (Russia Today) i Sputnika u nekim zemljama je formalna tehničko-pravna mera za ograničavanje ruske ratne propagande. Međutim, aplikacije kao što je Telegram ostaju izvan ovih ograničenja, pružajući platformu za širenje informacija bez istih regulativa.

Trenutno se odvija četvrti talas propagande, koji objedinjuje prethodne kanale propagande u jedinstvenu, interaktivnu audio-vizuelnu formu koju pruža internet. Ovaj talas koristi internet da kombinuje različite metode širenja informacija i stvara složenije i dinamičnije okruženje za operacije uticaja.

Kiber operacije uticaja, kako ih definišu Larson i drugi 2009. godine, su usmereni napori na razumevanje i angažovanje ključnih publika radi stvaranja, jačanja ili očuvanja uslova povoljnih za napredovanje interesa, politika i ciljeva, kroz upotrebu koordiniranih programa, planova, tema, poruka i proizvoda. Ove operacije predstavljaju ključni element savremene strategije uticaja u kiber prostoru, gde su metode i alati za širenje informacija postali napredniji i sveprisutniji.

Korišćenje informacija odnosno dezinformacija mogu se izazvati neredi, demonstracije, pasivno protivljenje (odnos građana Srbije prema sankcijama Rusiji), radikalizacija i podsticanje nasilnog ekstremizma. There are three categories in defining social influence: actors, interactions, and networks (Tayouri, 2020).

Analiza Informacionih operacija može se zasnivati:

• Tehnički dokazi, koji se sastoje od opaženih tragova koje neprijatelj ostavlja na nivou digitalnih signala;
• Ponašajni dokazi, podržani znanjem o metodama kojima različiti protivnici obavljaju svoj rad (često se naziva alati, tehnike i procedure ili TTP); Kontekstualni dokazi, koji se sastoje od procene sadržaja IIO, sociopolitičkog konteksta u kojem IIO se odvija, i motivacija protivnika;
• Pravna i etička procena da li je dodeljivanje krivice proporcionalno, i da li pokreće razmatranja u vezi, na primer, političkih ili komercijalnih posledica, ugovora ili sudskih postupaka (Pamment, Smith 2022).

Linija između otvorenog širenja dezinformacija i saopštavanja zvaničnih saopštenja često zamagljuje suštinu nabrojanih svojstava. Operacija uticaja nema bez aktivnog učešća nosioca u koordinisanom sadejstvu u širenju onih poruka koje za cilj imaju da proizvedu željeno dejstvo. Ova vrsta mešanja u politiku druge zemlje zahteva da meta bude javnost, a ne političari, jer iako političari imaju moć, civili moraju odobriti akcije svojih predstavnika. Sam način dokazivanja postojanja operacija uticaja zasniva se na analizi sadržaja i tehničkih parametara. Posebno treba izdvojiti analizu sadržaja kao ključni aspekt identifikovanja prisustva operacije uticaja, što ne mora nužno obuhvatiti identifikaciju stvarnih nosioca i njihovih upravitelja. Kombinacija parametara tajnosti, uticaja, političkih, ekonomskih, pravosudnih/zakonskih i informacionih, je ono što možemo kategorisati kao priprema. Tajna priroda pomeri aktivnosti dalje od prihvatljivih i legitimnih akcija u međunarodnim poslovima. Zapravo nalazimo se pred dilemom i akademskom i praktičnom u smislu elemenata za legalno dokazivanje postojanja operacija uticaja. Sa stanovišta kontraobaveštajnog rada od presudne je važnosti dokumentovati i dokazati celokupan informacioni ciklus u pogledu organizatora i nosioca. Ciklus informacionih operacija obuhvata uzgajanje „korisnih idiota“ koji veruju i pojačavaju narative. Ohrabruju ih da zauzmu još ekstremnije pozicije nego što bi inače. Analizom sadržaja informacionog prostora u Srbiji nalazimo da se ruska taktika ne razlikuje u odnosu na postojeći 4D pristup. Kada je u pitanju odbrana Rusije, koriste se različite taktike. One se mogu sažeti u četiri reči: odbaciti, iskriviti, omesti, obeshrabriti.

Ruske operacije uticaja karakteriše jedinstveni front u Srbiji. Bez detaljne analize, lako je uočiti sinhronizovano delovanje u širenju narativa putem mejnstrim medija, YouTube kanala, društvenih mreža i Telegrama. Sinhronizacija koja obuhvata prostorno-vremensku disciplinu u širenju određene poruke ukazuje na postojanje centra iz koga se koordinira informaciona operacija, samim tim prorusko raspoloženje nije posledica prirodnog stanja. Osnovu za ovaj stav čini neautentična interpretacija određenih ruskih narativa u određenom periodu. Obrazac informacionog ciklusa je prilično jednostavno pratiti iz nedelje u nedelju. Istovetne verbalne interpretacije upućuju na postojanje pripremljenog okvira poruka. U literaturi se često može pronaći pojam kognitivni rat i informacioni rat. Možda preciznije razlikovanje je da informacioni rat teži kontroli čistih informacija u svim oblicima, dok kognitivni rat teži kontroli kako pojedinci i populacije reaguju na prezentovane informacije. Kognitivni rat je strategija koja se fokusira na promenu načina razmišljanja ciljne populacije – i kroz to kako ta populacija deluje.

Zapadni Balkan predstavlja strateški prioritet Ruske Federacije u pogledu održavanja njenog uticaja koji se zasniva na sprečavanju Evro-Atlantskih integracija i održavanju međuetničkih konflikata, pa stoga moramo u analizu uzeti i definiciju informacionog rata koju koristi Rusija. Informacioni rat je sukob između dve ili više država u informacionom prostoru sa ciljem nanošenja štete informacionim sistemima, procesima i resursima, kritičnim i drugim strukturama, podrivanjem političkih, ekonomskih i društvenih sistema, masovnom psihološkom manipulacijom populacije radi destabilizacije države i društva, kao i prinudom države da donese odluke u korist suprotstavljene sile (Ministarstvo odbrane Ruske Federacije 2011.). Psihološka manipulacija je sastavni deo ruskih operacija uticaja gde se konstantno ističe dihotomija dobra i zla, gde se Zapad ističe kao “zao” i “opasan”, a Rusija kao zaštitnik “tradicionalnih i hrišćanskih vrednosti”. Viktimološki obrazac mišljenja dodatno pogoduje uspešnosti ruskog pristupa koji se zasniva na pristrasnosti potvrđivanja kod ciljane populacije. Kampanje ruskih društvenih medija dezinformacija mogu se posmatrati kao “lanac dezinformacija”, koji se proteže od ruskog rukovodstva, preko ruskih organa i posrednika, kroz kanale pojačanja kao što su platforme društvenih medija, i na kraju do potrošača (Bodine-Baron i dr. 2018). 

Šta je Telegram i po čemu se razlikuje od društvenih mreža?

Za sticanje uvida u aplikaciju Telegram tokom ovog istraživanja, upoznali smo se sa osnovnim karakteristikama koje je ponudio kreator i vlasnik aplikacije. Detaljna specifikacija proizvođača dostupna je na zvaničnom sajtu www.telegram.org. Aplikacija je pokrenuta 2013. godine i do danas je privukla oko jednu milijardu korisnika. Statistika povezana sa aplikacijom Telegram nudi nam sledeći pregled: pola milijarde aktivnih korisnika mesečno, 55 miliona aktivnih korisnika dnevno, i zauzima sedmo mesto po broju preuzimanja na svetskom nivou. U 2022. godini, 310 miliona ljudi je preuzelo aplikaciju Telegram. U okviru ovog rada, tehničke karakteristike Telegrama koje ćemo predstaviti fokusiraće se na one koje mogu pogodovati izvođenju informacionih operacija uticaja, radikalizacije i poziva na nasilni ekstremizam. Telegram je potpuno besplatna aplikacija koja je lako dostupna preko platformi za preuzimanje aplikacija za Android, iOS, PC, Mac i Linux.

Za registraciju i kreiranje korisničkog naloga na Telegramu potrebno je posedovati broj telefona. Isti korisnički nalog na Telegramu može biti simultano aktivan na računaru, tabletu i telefonu, pod uslovom da korisnik raspolaže telefonskim brojem. U slučaju promene broja mobilnog telefona, moguće je zadržati ranije kreirani korisnički nalog, što otvara mogućnost da korisnici mogu menjati prvobitne podatke koje su ostavili. To znači da faktički ne možemo pouzdano znati ko je stvarni vlasnik naloga – da li je to lice koje je originalni korisnik telefonskog broja ili neko drugi koji koristi korisničko ime.

Na zvaničnom sajtu Telegrama može se naći sledeće objašnjenje vezano za upotrebu telefonskog broja: ako ćete novi broj koristiti ograničeno vreme (na primer, tokom putovanja ili odmora), nije potrebno ništa preduzimati. Ako želite da nastavite da koristite oba broja (na primer, imate poslovni i lični telefon), odaberite jedan kao svoj Telegram broj. Takođe je moguće kreirati drugi Telegram nalog na drugom broju, na primer, ako želite da odvojite poslovne i lične razgovore. Moguće je prijaviti se na jednu aplikaciju Telegram sa do 3 različita naloga istovremeno.

Za potrebe ovog istraživanja, kreirali smo Telegram nalog i nakon instalacije smo uklonili telefonsku karticu i deaktivirali telefonski broj, ali je Telegram nalog ostao aktivan. Odsustvo telefonskog broja utiče na bezbednost samog naloga u pogledu otvaranja naloga na drugim uređajima i kontrole nad samim nalogom, ali ne utiče na mogućnost razmene poruka i korišćenje Telegrama. Za razliku od aplikacije WhatsApp, koja ne dozvoljava korišćenje aplikacije bez aktivnog telefonskog broja u mobilnom uređaju, Telegram je oblačni mesindžer sa besprekornom sinhronizacijom. Kao rezultat toga, možete pristupiti svojim porukama sa više uređaja odjednom, uključujući tablete i računare, i deliti neograničen broj fotografija, video snimaka i datoteka (doc, zip, mp3, itd.) do 2 GB svaka.

Komunikacija na Telegramu može se odvijati na više načina: korisnik-korisnik, grupa (više korisnika u interakciji), i kanal (jedan korisnik komunicira sa više pratioca). Ono što je posebno interesantno kod Telegrama je mogućnost da svaki pojedinačni korisnik može kreirati neograničeni broj grupa sa brojem članova koji može dostići do 200.000 članova. Kanal na Telegramu može imati neograničen broj članova. Hipotetički, to znači da jedan korisnik može administrirati i kontrolisati plasman informacija u nekoliko grupa koje mogu biti specifične po demografiji korisnika, geografiji korisnika, interesovanju korisnika. U suštini, jedna osoba može koordinirati velikim brojem različitih grupa bez ograničenja.

Korisnici Telegrama mogu se registrovati sa virtuelnim brojevima ili stranim telefonskim brojevima koji nisu povezani sa njihovim pravim identitetima. Takođe se mogu registrovati preko jednokratne SMS usluge, pri čemu se OTP broj daje jednokratnoj SMS usluzi, a ne njihovom privatnom telefonu. Na svojoj internet stranici, Telegram navodi da namerno koristi cloud servise u različitim državama kako bi komplikovao procedure formalne nadležnosti. Podaci iz cloud chat-a čuvaju se u više podatkovnih centara širom sveta koji su pod kontrolom različitih pravnih entiteta raspoređenih u različitim jurisdikcijama. Relevantni ključevi za dešifrovanje su podeljeni na delove i nikada se ne čuvaju na istom mestu kao podaci koje štite. Kao rezultat toga, potrebno je nekoliko sudskih naloga iz različitih jurisdikcija da nas prisile da odustanemo od bilo kakvih podataka.

Ako korisnik želi da izbegne skladištenje na Telegramovom cloud-u, može pokrenuti opciju tajnog ćaskanja (secret chat) u kojem samo dva korisnika mogu imati pristup sadržaju poruka. U ovom slučaju, korisnici mogu komunicirati samo putem jednog uređaja, odnosno tajni chat kao opcija je vezan za uređaj na kojem je ova opcija pokrenuta. Brisanjem poruka, videa i slika od strane jednog korisnika automatski se isti sadržaj briše i kod drugog. Sadržaj konverzacije je moguće unapred podesiti na režim samouništenja.

Telegram je, bez sumnje, komercijalna aplikacija koja živi od količine saobraćaja svojih korisnika. Postoji Telegram Premium gde korisnik može zakupiti neograničeno cloud skladište, odnosno do 4 GB po svakom dokumentu. Oružani konflikti kao i ratna propaganda generišu veliku količinu materijala, a Telegram, kao i svaka društvena mreža, putem kreatora sadržaja održava svoju publiku. U slučaju Telegrama, potvrđuje se stara izreka – ako ne znaš odakle dolazi profit, taj profit si upravo ti.

Za razliku od Facebook-a i Twittera, Telegram nema opciju identifikovanja i sankcionisanja koordiniranog neautentičnog ponašanja. Istovremeno, Telegram poseduje vrlo efikasne atribute društvenih mreža kao što su deljenje sadržaja, komentarisanje i interakcija sa drugim korisnicima u jednom posebnom digitalnom okruženju. Za teoretičare zavere, ekstremiste i antisocijalne grupe, to je savršena kombinacija sigurnog utočišta i javne promotivne platforme koja im omogućava da šire svoja uverenja, regrutuju pristalice i planiraju buduće aktivnosti. EU kodeks prakse o dezinformacijama podrazumeva odgovornost platformi za sadržaj koji se na njima širi. Očigledno je da Telegram još uvek odoleva zakonodavstvu od SAD-a do Evrope u pogledu svog delovanja. Telegram ne poseduje nikakva ograničenja u pogledu širenja i promocije dezinformacija i pogrešnih informacija na svojim kanalima i grupama. Zaista, proizvođači obmanjujućeg sadržaja mogu namerno migrirati na takva mesta kada su uklonjeni sa mainstream platformi kao rezultat odluka o moderaciji, čime fragmentiraju svoje prisustvo na internetu. Predmet posebne studije bi trebalo da bude hipoteza koliko sadržaj sa neregulisanih platformi poput Telegrama stiže do drugih lica.

Prilagođena usluga motora i Telegram API. U smislu Telegram API-ja, jedna od glavnih prednosti je što omogućava praćenje relevantnih razgovora i periodično prikupljanje informacija bez potrebe za aktivnom interakcijom korisnika (na primer, korišćenjem cron poslova) ili, čim se pojave nove informacije, na potpuno automatizovan način (EU DisinfoLab 2022).

Telegram i pro-ruska propaganda u Srbiji

Vredi naglasiti da su Telegram kanali javno dostupni kao i mnoge druge društvene mreže, u smislu da je potrebno samo registrovati korisničko ime kako biste pristupili kanalima i uključili se u interakciju sa materijalom ili korisnicima (Puyosa, 2023). Telegram, kao specifičan digitalni ekosistem, svojom filosofijom funkcioniše kao društvena mreža sa više “poverenja”. Ovo poverenje korisnici zasnivaju na uverenju da ne mogu biti lako otkriveni za prestupe poput pretnji po život, rasizma, uvreda i drugih pretnji, što se relativno efikasno sankcioniše na drugim društvenim mrežama i platformama za razmenu poruka. U takvom ambijentu rizik od radikalizacije i nasilnog ekstremizma dodatno raste.

Source: Similarweb.com

Telegram je drugorangirana aplikacija po preuzimanju u Srbiji. Ova aplikacija je postala jedna od glavnih nosilaca ruske ratne propagande i dezinformacija u Srbiji. Većina kanala u mreži objavljuje identične poruke na više jezika, što ukazuje na to da ne ciljaju strane publike prilagođenim porukama (Gigitashvili, 2023). Isti zaključak se može doneti u slučaju proruskih Telegram kanala na srpskom jeziku. Iz razloga sprečavanja popularnosti, autori u ovom radu neće navoditi pojedinačne proruske kanale koji su aktivni u srpskom govornom području. Treba imati u vidu da glavni nosioci delatnosti ruske propagande na Telegramu koriste se podjednako grupama i kanalima. Najpopularniji propagandni kanali imaju oko 100.000 pratilaca i u proseku tridesetak hiljada pregleda po objavama, broj reakcija po objavama varira između 600 do 1000. Uočen je trend kopiranja i lepljenja sadržaja sa proruskih Telegram kanala na druge društvene mreže poput Twittera i Facebooka. Ukupan broj korisnika Telegram aplikacije u Srbiji nije dostupan, isto tako nije poznat broj aktivnih korisnika. 10 najistaknutijih proruskih kanala verovatno ima veliko preklapanje u pogledu svoje publike. Za poređenje, u Srbiji Twitter ima 605 hiljada korisnika. Ono što karakteriše ove kanale jeste postojanje influensera, koji su najčešće ili propagandisti sa ulogom novinara, ili teroristi čije je prisustvo u ruskim formacijama ilegalno sa aspekta zakona Republike Srbije. Drugi “prečac” za istinu može uključivati oslanjanje na sopstvene lične stavove (Ecker, U.K.H., Lewandowsky, S., Cook, J. et al. 2022). Ovi influenseri grade odnos sa svojom publikom, unose elemente lične istine i na viralan način prenose željene poruke koje su im dodeljene od njihovih ruskih upravitelja. Kada odlučujemo šta je istina, ljudi su često pristrasni da veruju u validnost informacija (Pantazi, M., Kissine, M. & Klein, O. 2018).

Da ruska propaganda aktivnost ima visok nivo koordiniranosti upućuju nas podaci DFRLab. U listi kanala koji služe kao vid regrutovanja za digitalni propagandni rat, našao se I kanal na srpskom jeziku InforDefSerbia.

Analizom sadržaja u okviru naučnog rada “Širenje ruske propagande na Zapadnom Balkanu – Studija slučaja Srbija”, autori su identifikovali visok stepen logistike u pogledu prevođenja i uređivanja sadržaja za potrebe korišćenja u srpskom informacionom prostoru. Korišćenjem Telegram influensera, ruska propaganda utiče na izgradnju pouzdanih i ekskluzivnih izvora koje primaoci informacija percipiraju kao kredibilne. Osim toga, ljudi često zanemaruju, ignorišu, zaboravljaju ili mešaju signale o izvoru informacija (Mitchell, K. J. & Johnson, M. K. 2009). Tehničke mogućnosti Telegrama omogućile su brzu razmenu i veliku količinu dezinformacija koje prosečan korisnik iz subjektivnih i objektivnih okolnosti nije u stanju da proveri. Pojedinci mogu biti obeshrabreni od aktivnosti koje bi dovelo do formiranja istinitih uverenja ne zato što se boje da je obmana neizbežna, već zato što prepoznaju da je, u informacionom okruženju punom lažnih informacija, pouzdana istraga verovatno dugotrajna (Harris, 2022). Umesto toga, publika Telegrama služi kao pojačivač dezinformacija koje dalje širi u svojim društvenim i online krugovima.

Video materijali koje dele pojedini proruski Telegram kanali mogu se uočiti i na televiziji, gde je vidno istaknuto sa kog kanala je preuzet video materijal. Na taj način kanal koji širi dezinformacije direktno dobija legitimitet u javnosti. Suvišno je konstatovati da ti Telegram kanali nisu vlasnici autorskih prava, već samo delioci tuđeg video sadržaja. Online strategije uključuju prelazak na EMAs (elektronske medijske agencije) uspostavljanjem ruskih državnih kanala koji šire propagandu i dezinformacije, koje predstavljaju kao „procurjene informacije“ kako bi se učinili pouzdanim (Trauthig, I. K. 2022). Zajednice korisnika na Telegramu su daleko ranjivije na dezinformacije iz razloga što se nalaze u obrascu pristrasnosti potvrđivanja. U mnogim istraživanjima koja su se bavila motivacijom i razlozima prelaska na druge platforme, nepoverenje u mejnstrim izvore čini jedan od dominantnih motiva. Nepoverenje i konspirativni pogled na svet korisnike čine ranjivijim na dezinformacije.

Pro-ruski Telegram kanali u srpskom infromacionom prostoru svoje učešće ne ograničavaju samo na ruskoj ratnoj propaganda u pogledu dešavanja u Ukrajini. Ovi kanali predstavljaju u potpunosti autonomni kanal za vršenje informacionih operacija uticaja u pogledu širenja anti-zapadne propagande, promovisanja ruskog I kineskog geopolitičkog narativa, učešće uzimaju u unutrašnjoj politici i društvenim procesima, šire međuetničku I međuversku mržnju, naročitu aktivnost imaju u plasiranju sadržaja koji se protivi normalizaciji odnosa Srbije I Kosova. Proksiji koji upravljaju propagandnim kanalima I grupama predstavljaju ključnu kariku u celom procesu. Čvrsto verujemo da bi učinak ovog informacionog kanala bio daleko slabiji u odsustvu personifikacije. Lica koja vode Telegram kanale I grupe ujedno predstavljaju indoktrinatore I kreatore mišljenja koji upravljaju procesom information laundering. Metod information lounderinga upućuje na metodološko jedinstvo I taktiku koju primenjuju Sputnik I RT.