Pre više od trideset godina, desetine hiljada istočnih Nemaca su uz krajnji napor probile Berlinski zid što nije predstavljalo samo fizičku barijeru između dve države, već i rušenje ideološkog zida koji je delio svet na dva poretka, dva načina života, dva pogleda na prošlost i na budućnost. Nestankom zida mnogi su smatrali da su nestale i podele, kao i da je svet dostigao „kraj istorije“, kako je poznati američki politički mislilac Fransis Fukujama nazvao tadašnju pobedu zapadnog političkog poretka nad istočnim. Trideset četiri godine kasnije, Fukujamin „kraj istorije“ nestao je u moru istorijskog idealizma koji je, kao i više puta u istoriji, pao kao žrtva osnovnog postulata međunarodnih odnosa – takmičenja velikih sila i njihovih saveznika.
Dok se optimizam ranih devedesetih ogledao u jedinstvenoj budućnosti jednakoj za sve, danas živimo u svetu svojevrsnog viška „budućnosti“ gde svaka sila, bila ona globalna ili regionalna, teži da oblikuje budućnost prema sopstvenom nahođenju, čak i po cenu da destabilizuje stabilnost i mir u svetu.
Sada nema nikakve sumnje, koliko god 2023. godina bila katastrofalna opravdana su mišljenja da će 2024. godina biti godina sukoba i podela, godina fragmentacije, godina još veće krize. Međutim, u trenucima opšte destrukcije u Ukrajini, Gazi, Jemenu, Siriji, Iraku, sektarijskih sukoba u Africi, i političkih turbulencija u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, postoje svetle tačke u međunarodnim odnosima koje nam daju blagi optimizam: Kina i SAD pokušavaju dijalogom da ublaže tenzije u odnosima, dok stabilnost rastućih ekonomija kao što su Meksiko, Indija, Indonezija teži da ojača svoje institucije u demokratskom duhu i vladavini prava. Šta moramo da imamo na umu kada govorimo o globalnim rizicima i pretnjama?
1. Unutrašnje podele u Sjedinjenim Američkim Državama i njihov pogled na svet
Koliko god da SAD zadržavaju svoju poziciju najveće ekonomske i vojne sile na svetu, američko društvo i političke partije su nikad podeljenije. Američke podele sežu ne samo oko ključnih spoljnopolitičkih pitanja sadašnjice, prvenstveno u vezi s ruskom agresijom na Ukrajinu, već se odnose i na sama pitanja koja predstavljaju srž njihovog spoljnopolitičkog vrednosnog sistema – izolacija ili internacionalizacija uloge SAD u svetu.
Na ulasku u izbornu godinu u SAD, apsolutno je jasno da američki glasači nisu zadovoljni stanjem sopstvenog političkog sistema, sa nikad nižim poverenjem u institucije kao što su Kongres, Vrhovni sud ili institucija predsednika. Najverovatniji kandidati za predsednika u 2024. godini su ponovo Donald Tramp, koji bi trebalo da prevaziđe sve pravne probleme koje ima, i Džozef Bajden. Pobeda jednog ili drugog kandidata na izborima umanjiće legitimitet same institucije predsednika kod jednih ili drugih birača. Poučena iskustvom iz događaja nakon prošlih izbora administracija predsednika Bajdena učiniće sve kako bi se izbori održali u skladu sa demokratskim principima, ali isto tako nema sumnje da postoji i spoljni interes da se SAD uvuku u probleme koji bi doveli do destabilizacije i dalje konfrontacije.
Međutim, izbori neće uticati samo na stanje unutar američkog društva, već će uticati i na to kako SAD gledaju na svet, i kako svet gleda na SAD. Zavisno od ishoda izbora, spoljnopolitička elita SAD moraće da prođe kroz dugačak proces traganja za odgovorima o tome koja je buduća uloga Vašingtona u daljem oblikovanju sveta u kojem još uvek ima primat.
Republikanska partija, koja je u prethodnih dvadeset godina pokrenula, ali nikad nije okončala, dva traumatična rata – u Avganistanu i Iraku, sve više i više postaje glasnogovornik politike bezbednosne izolacije i povlačenja SAD sa svetske scene. Nakon tragičnih ratova u Avganistanu i Iraku predvođenih republikanskom administracijom predsednika Buša mlađeg, unutar Republikanske partije došlo je do zamora ka inostranim intervencijama, i glasačko telo je sve više prepoznavalo u Trampu jednog novog promotera politike zaštite interesa građana SAD umesto interesa građana sveta. U borbi za pronalaženje novih spoljnopolitičkih odgovora unutar Republikanske stranke, saveznici SAD sa strepnjom očekuju ishod novembarskih izbora. Ako se ima u vidu da spoljnopolitički prvaci unutar Republikanske stranke imaju drugačije poglede na ulogu Vašingtona u svetu, otvoreno je pitanje da li će, ili u kojoj meri, eventualna promena administracije u Beloj kući da ograniči ulogu SAD u svetskim bezbednosnim tokovima.
2. Kina – između usporavanja ekonomije i globalnih ambicija
Narodna Republika Kina ulazi u 2024. godinu sa manje optimizma, i sve većom odbojnošću u sprovođenju neophodnih ekonomskih i političkih reformi. Uprkos stalnim medijskim senzacionalizmima da su SAD i Kina na ivici sukoba, ove dve vodeće svetske sile održavaju dijalog o svim strateškim pitanjima priznajući međusobno rivalstvo. Zvanična Kina nastavlja naizgled ambivalentnu spoljnu politiku, koristeći sve moguće pukotine nastale odlukama drugih aktera za promovisanje i unapređivanje sopstvenih interesa. Neutralan stav prema ratu u Ukrajini Kina koristi za kupovinu što jeftinijih sirovina od Ruske Federacije uz sopstveni izvoz proizvoda dvostruke namene.
Na Bliskom istoku Kina strateški balansira podršku Iranu uz sve dublje odnose sa Saudijskom Arabijom a sve u cilju projektovanja sopstvenih interesa i obezbeđivanja neophodnih sirovina za svoju ekonomiju. Međutim, ekonomija predstavlja ključni izazov za Kinu u 2024. godini, a time i za ceo svet. Manja eksterna potražnja za kineskim proizvodima imaće uticaj na kineski izvoz, dok će sve manja potražnja za nepokretnostima zadati dodatne probleme kineskoj ekonomiji. Pored negativnih posledica pandemije COVID-19, Kina ima dugotrajniji sistemski problem – a to je otpornost na reforme ekonomskog i političkog sistema. Umesto veće stimulacije ekonomskog rasta i životnog standarda kroz potrošnju, Peking daje prenaglašen prioritet pitanjima nacionalne bezbednosti. Pretpostavka je da tokom 2024. godine Kina neće ulaziti u spoljnopolitičke avanture, ali će sa nelagodom posmatrati američke vojne vežbe u neposrednoj blizini kineske obale, kao i produbljivanje saradnje između njenog klijenta Pjongjanga i Moskve.
Bliski istok – globalni izazov
Bliski istok nastavlja da igra ulogu jednog od rizičnijih delova sveta u kojem konkurentne sile projektuju svoju moć i interese kroz razne naoružane grupacije, nedržavne i državne aktere. Uprkos optimizmu američke administracije na početku 2023. godine, Bliski istok postao je opet jedan od gorućih regiona nakon iznenadnog terorističkog napada Hamasa na civile u Izraelu u oktobru 2023. godine.
Sukob između Izraela i Hamasa predstavlja jedan od ključnih izazova za spoljnu politiku više zemalja sveta, uključujući prvenstveno SAD. Spirala smrti i destrukcije inicirana Hamasovim terorom nije samo dovela do egzodusa i smrti nedužnih civila u Gazi nakon pokretanja vojne operacije i primene prekomerne sile od strane Odbrambenih snaga Izraela, već je i ugrozila napredak u normalizaciji odnosa između Izraela i arapskih država. Izraelska strateška pozicija, kao i tradicionalna podršku koju
Jerusalim uživa od strane Vašingtona, predstavlja veliki bezbednosni izazov imajući u vidu tradicionalno neprijateljsko okruženje u kojem Izrael deluje još od svog nastanka. Pritisnut ratom na svojim južnim granicama, i sve većim pretnjama na severnim od strane Hezbolaha, parapolitičkog militantnog entiteta iz Libana, Izrael se suočava sa velikim bezbednosnim i političkim dilemama koje mogu da odvedu do opšteg rata na Bliskom istoku. Izazove sa kojima se Izrael suočava koristi Iran, decenijski neprijatelj Izraela, da dodatno projektuje svoju moć u regionu i ugrozi bezbednosnu arhitekturu na kojoj počiva vojna i politička moć Izraela, i neposredno SAD.
Iranska podrška Hezbolahu, kao i Hutima u Jemenu, nije ništa drugo nego pokušaj pronalaženja idealne ravnoteže između potrebe za destabilizacijom ali i potrebe za korišćenjem svojih lokalnih igrača kao monete za raskusurivanje u velikoj bliskoistočnoj igri. Na isti način kako su Hezbolah i Huti postali regionalni instrumenti Irana, tako Iran sve više postaje posrednik ruskih interesa u regionu.
4. Ukrajinska kriza – na putu ka zamrznutom konfliktu
Druga godina konflikta u Ukrajini dovodi obe sukobljene strane u pat-poziciju i zamrznuti konflikt koji apsolutno neće odgovarati Ukrajini i zapadnim saveznicima ali će trajno oštetiti kako vojne tako i privredne potencijale Ruske Federacije. Nakon dve godine borbi i zauzimanja dela ukrajinske teritorije, Moskva će pokušati da ojača svoje odbrambene pozicije. Zahvaljujući između ostalog i oružju dobijenom od Irana i Severne Koreje, nastaviće sa dejstvima tokom 2024. godine. Položaj Ukrajine i Zelenskog je objektivno težak: interni problemi kao i nespremnost Zapada za novonastale izazove dovode do promenljivog snabdevanja vojske Ukrajine modernim borbenim sistemima. Politička kriza unutar zemlje između predsednika Zelenskog, glavnokomandujućeg oružanih snaga Zalužnog i gradonačelnika Kijeva Klička samo je deo izazova sa kojima će se suočiti Ukrajina u ovoj godini.
Ratni zamor Zapada, prouzrokovan ekonomskom krizom, neadekvatnim vojnoindustrijskim kapacitetima u EU, kao i političkim protivljenjima dela republikanaca u Kongresu, stvoriće jednu novu stvarnost ukrajinskim donosiocima odluka koji će biti spremniji za rizičnije poteze protiv ruskih snaga sa ciljem provociranja neproporcionalnog odgovora od strane vojnih snaga Ruske Federacije sa ciljem direktne involviranosti NATO snaga u konflikt. Svedoci smo da je još skraja prve decenije XXI veka tadašnji sekretar odbrane SAD Robert Gejts upozoravao svoje evropske saveznike na neravnomerno i nedovoljno ulaganje u modernizaciju svojih odbrambenih kapaciteta što je od saveznika ignorisano. Još uvek se sećamo upozorenja koja su za vreme Trampovog mandata stizala iz SAD i poruke da SAD neće sebe izlagati ni dodatnim troškovima ni žrtvama u odbrani uspavane EU koja evidentno nije imala adekvatnu procenu o mogućem najvećem sukobu na tlu Evrope od Drugog svetskog rata.
Danas se EU našla na periferiji rata, rakete i dronovi padaju po NATO zemljama (Rumunija, Poljska, Hrvatska) a mogući ukrajinski napadi na civilne i vojne mete duboko unutar Ruske Federacije, kao i napadi na energetsku i prehrambenu infrastrukturu Ruske Federacije, ne samo da će provocirati masovan odgovor vojnih snaga Ruske Federacije, već će dovesti i do globalnog poremećaja na tržištu energenata i hrane.
Pre tačno godinu dana, RAND korporacija, jedan od ključnih tink-tenkova SAD, prezentovala je zaključak da je u najboljem interesu Zapada da se u cilju minimiziranja žrtava, ekonomske štete ili mogućnosti veće eskalacije, rat u Ukrajini okonča što pre. Kako stvari stoje, sagledavajući obostrane aktivnosti u prvim nedeljama januara ni 2024. godina nam ne uliva nadu da će se sukob okončati.
5. Sajber bezbednost i izazovi asimetričnog ratovanja
Sajber bezbednost postaje sve više ključni izazov za velike korporacije i države. Uz rast međunarodnih tenzija i takmičenja između sila, po obimu i sofisticiranosti rastu i sajber napadi. Uloga veštačke inteligencije, kao i sve brži razvoj tehnologija, omogućavaju sve naprednije napade na kritičnu infrastrukturu država, kao i na lične podatke kako zvaničnika, tako i građana. Ministarstvo odbrane SAD je nedavno objavilo svoju strategiju sajber bezbednosti kojom poziva na odbranu „nacionalne industrije“ i „kritične infrastrukture“ SAD. Bitno je imati u vidu da navedena strategija prepoznaje Rusku Federaciju, Severnu Koreju, Iran i Kinu kao ključne aktere u sajber ratovanju, dokazujući time da budućnost ratovanja nije samo u raketama i dronovima, već i u kompjuterima i da je neophodno da države ulažu u sofisticirane softvere kao i u obuku eksperata za sajber bezbednost, koji će uspeti da prepoznaju i neutrališu pretnje na mrežama.
6. Veštačka inteligencija – nova realnost, stari ciljevi
Uprkos tome što je veštačka inteligencija, kao nova tehnologija, još u početnim fazama razvoja, brzina razvoja ove tehnologije, kao i značaj koji poseduje, dovešće do toga da, u bliskoj budućnosti, veštačka inteligencija bude krucijalan „resurs“ u bezbednosnim i privrednim kapacitetima.
Jedno od polja takmičenja velikih sila, u okviru trke za dominaciju nad veštačkom inteligencijom, biće sama proizvodnja i snabdevanje specijalizovanim čipovima koji će omogućiti bržu i efikasniju obradu ogromnih količina podataka i informacija, koji su od ključnog značaja u stvaranju onoga što mi danas smatramo veštačkom inteligencijom. Tempo razvoja i proizvodnje čipova biće u rukama SAD i Tajvana, nauštrb Kine koja još zaostaje sa proizvodnim kapacitetima.
Tokom 2024. godine bićemo svedoci dodatne regulativne fragmentacije u oblasti veštačke inteligencije. Evropska unija, SAD i Kina će donositi odvojene regulativne okvire u ovoj oblasti, i svaka će ograničavati, unapređivati i uređivati ovu oblast u skladu sa svojim interesima i potrebama. Imajući u vidu da podaci predstavljaju ključno gorivo za unapređivanje veštačke inteligencije, kvalitetni i obimni podaci predstavljaće novu vrednost na međunarodnom tržištu, zbog čega neke države, prvenstveno Kina i SAD, već postavljaju ograničenje na vrstu podataka koji mogu da se izvezu u druge jurisdikcije.
Ali zašto veštačka inteligencija predstavlja rizik u 2024. godini? U doba lažnih vesti, asimetričnog ratovanja i društvenih mreža, veštačka inteligencija postaje novo oružje za masovno manipulisanje građanima. U svetu gde strane sile pokušavaju da kroz manipulaciju utiču na izbornu volju građana i da ugroze same temelje demokratije, veštačka inteligencija može služiti kao efikasan instrument za podsticanje podela u društvu, izazivanju političkog haosa i predstavljanju laži kao krajnje istine. Vrlo je verovatno da će krize budućnosti naći svoje krivce u veštačkoj inteligenciji.
Svaki od navedenih izazova rizika i pretnji po bezbednost čovečanstva moguće je sagledati samo ukoliko se sa udaljenosti gleda cela globalna slika. Isto važi i za bezbednosne ali i ekonomske izazove Srbije u 2024. godini. Ma koliko sebi delovali veliki, važni i bitni, na globalnoj geopolitičkoj slici nas je teško pronaći. Problemi sa kojima se suočavaju Srbija i region ne spadaju u najvažnije probleme čovečanstva ali imajući u vidu da je to prostor na kome živimo neophodno je učiniti sve kako se ne bismo našli u rukama stranih interesa zabluđeni lažnim pričama o tradicionalnim odnosima od kojih nikad ništa dobro nismo videli. Konačno, Srbija nije u poziciji da utiče na svetske tokove ali nema nikakve dileme da će i u 2024. godini svetski tokovi uticati na Srbiju.
Dragan Šutanovac