U utorak, 8. juna 2021. godine na Zoom platformi održano je sedmo predavanje u okviru Akademije “Diplomatija za mlade” koju Savet za strateške politike realizuje uz podršku Odeljenja za javnu diplomatiju NATO. Predavač je bio brigadni general Tommaso Vitale, šef NATO kancelarije za vezu u Beogradu, a tema predavanja je bila „Proces donošenja odluka u NATO“.
General Vitale je predstavio i prezentaciju koja je išla uporedo sa predavanjem. Na početku, general Vitale se osvrnuo na istoriju NATO saveza i istakao da je to i vojni i politički savez. NATO je formiran da služi kao odbrambeni mehanizam zemalja članica u političkom i vojnom smislu. Danas, ističe general Vitale, NATO ostaje esecijalni izvor stabilnosti u nepredvidivom svetu. Jedna od ključnih činjenica vezanih za NATO jeste i ta da je savez sam po sebi jedna od najvećih transatlantskih veza i da je zbog toga jako bitan faktor, te dolazi i do multinacionalnog kriznog menadžmenta i dobre političke konekcije.
Svrha NATO-a je sledeća:
- Zaštita ljudi
- Stvaranje novih partnerstava
- Borba protiv novih pretnji
- Građenje mira i stabilnosti
NATO je posvećen saradnji i odbrani zemlja članica, navodi general Vitale, ali se, takođe, trudi da razvija partnerske odnose sa zemljama koje nisu članice saveza. To se pre svega odnosi na očuvanje mira i reforme sistema odbrane.
Jedan od ključnih segmenata u donošenju odluka u okviru NATO jeste Član 4, u okviru koga svaka zemlja članica ima pravo na pozivanje na konsultacije svih ostalih članica u slučaju da se smatra da je ta članica ugrožena teritorijalno i politički. Odluke unutar NATO se samo i isključivo donose konsenzusom. Samim tim se pokazuje da je NATO savez suverenih i nezavisnih država. Takođe bitan je i Član 5. u kom se navodi da je napad na jednu od zemalja članica NATO ustvari napad na ceo NATO.
NATO je složena organizacija i ima više tela i odbora. Najvažnije telo u okviru NATO je Severnoatlantski savet, političko telo koga čine predstavnici svih zemalja članica. U rangu ispod Severnoatlanstog saveta se nalaze Međunarodni odsek i generalni sekretar NATO, koji je civilno lice. Ispod njih se nalazi vojni odbor NATO saveza, tj. vojno telo koje čine 4+ star generali kao predstavnici svojih zemalja.
U okviru NATO se nalazi više inicijativa za zemlje koje nisu članice:
- Evroatlantski partnerski savet
- Partnerstvo za mir
- Komisija za odnose NATO-Ukrajna
- Komisija za odnose NATO-Gruzija
- Mediteranski dijalog (Alžir, Egipat, Jordan, Izrael, Maroko, Tunis, Mauritanija)
- Istanbulska inicijativa o saradnji (Bahrein, Kuvajt, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati)
- Globalna partnerstva (Mongolija, Japan, Avganistan, Južna Koreja, Australija, Irak, Novi Zeland, Pakistan, Kolumbija)
Jedan od ključnih partnera NATO-a je Evropska Unija. Između NATO i EU postoji strateško partnerstvo u oblastima borbe protiv terorizma, zajedničkog jačanja vojnih kapaciteta i implementaciji zajedničkih inicijativa.
Nešto što odlikuje NATO organizaciju je, svakako, upravljanje krizom. Upravljanje krizom zavisi od toga kako je ona izazvana i koliko je ozbiljna. Krize se mogu sprečiti diplomatijom i drugim mirnodopskim sredstvima, a u slučaju da ni to nije rešenje, prilazi se i vojnim rešenjima. NATO ima holistički pristup upravljanju krizom. Kako bi NATO uspešno rešavao krize, metodi i instrumenti se konstantno modernizuju i obnavljaju i prate tok savremenog doba. Kapaciteti NATO su takvi da se mogu nositi i sa odbrambenom krizom i odbranom od katastrofa jako dugo. Takođe, u slučaju nužde, aktivira se Non-Article 5, odnosno pružanje pomoći zemljama koje nisu članice.
Kod upravljanja krizom postoje sledeći ključni odbori:
- Odbor za operativne politike
- Vojni odbor
- Odbor za politiku i partnerstva
- Odbor za planiranje civilnih vanrednih situacija
Sa temom upravljanja krizom general Vitale je završio svoje izglaganje i zahvalio se Savetu za strateške politike na pozivu, kao i polaznicima što su pažljivo ispratili predavanje.
