U sredu, 10. juna 2021. godine, na Zoom platformi održano je osmo predavanje u okviru Akademije “Diplomatija za mlade”, koju podržava Odelenje za javnu diplomatiju NATO. Predavač je bio NJ.E. gospodin Petko Dojkov, ambasador Republike Bugarske u Srbiji. Tema predavanja je bila „Da li nam je potrebna EU“.
Njegova ekselencija je otvorio predavanje sa istorijom odnosa između Republike Bugarske i Evropske unije. Gospodin Dojkov ističe da je Bugarska aplicirala za EU 1995. godine i da je ta odluka doneta konsenzusom, te da i dan danas stanovnici Bugarske snažno podržavaju evropski put Bugarske (oko 59%). Mladi najviše podržavaju evropski put Bugarske zbog slobode putovanja, rada, studija i ostalih benefita za mlade koje pruža članstvo u EU. Jedan od ključnih benefita ulaska u EU je ekonomija, jer se za 10 godina članstva u EU bugarski BDP udvostručio.
Zatim, ambasador Dojkov navodi korake ka pristupu EU, koji nisu bili laki i reforme koje je Republika Bugarska morala da sprovede. Bugarskoj je trebalo 12 godina da uđe u EU, što se konačno desilo 1. januara 2007. godine. Pored ekonomskih, reformskih, institucionalnih i ostalih benefita, jedan od najvećih benefita jeste mirnodopski aspekt i zajednička bezbednost EU članica. EU je do sada bila rasadnik demokratije u Evropi i to se osetilo naročito u Istočnoj Evropi nakon pada Berlinskog zida, ističe gospodin Dojkov. Benefite EU pogotovo osećaju manje zemlje, kakva je i Bugarska i sa podrškom EU integriše se u veliku evropsku porodicu i na taj način utiče na tokove u samoj Uniji.
Zatim kao jedan od benefita EU, njegova ekselencija napominje COVID-19 krizu. Gospodin Dojkov je, pre svega, pohvalio Srbiju za borbu protiv pandemije virusa COVID-19 i balansiranje između kontrole ekonomije i kontrole pandemije. Za Bugarsku, COVID-19 kriza je bila prva kriza sa kojom se suočila Bugarska od kako je u EU i po njegovom mišljenju, EU je dobro reagovala tokom najvećih udara krize. Od početka pandemije, 62% stanovnika Bugarske je imalo poverenja u EU mere i kako EU rukovodi krizom. Trenutno se radi na budžetu za oporavak ekonomije unutar EU i on bi trebalo da ima rok od 7 godina. Brojke se trenutno ne znaju ali će svakako biti veliki budžet.
Tokom krize, EU nije zaboravila na partnere i zemlje kandidate. Uz poteškoće koje su nastale tokom COVID-19 krize i uz mnogo problema, EU je pomogla i svojim partnerima i zemljama kandidatima, kako materijalno, tako i na brojne druge načine. I nakon COVID-19 krize, zemlje Zapadnog Balkana su opet iskazale stav da im je strateški cilj ulazak u EU.
Dalje se gospodin ambasador nadovezao i na region Zapadnog Balkana, te istakao da je neophodna saradnja između ovih zemalja i da tu ima mnogo prostora za saradnju. Tu su stvari kao što su ekonomija, borba protiv kriminala i politike, sajber bezbednost, migrantske krize itd.
Zatim je gospodin Dojkov predstavio CFSP (Common Foreign and Security Policy). To je institut u okviru kog se donose zajedničke odluke o zajedničkoj spoljnoj politici i bezbednosnim politikama. EU kao organizacija ima svoje Ministarstvo spoljnih poslova i u svim državama članicama i partnerima ima svoja predstavništva. U CFSP se donose odluke, strategije i narativi zajedničkog nastupa članica EU. CFSP je jedan od kanala komunikacije između EU i NATO. Kako bi zemlja kandidat ušla u EU, svoju politiku mora da uskladi sa CFSP u potpunosti.
U nastavku predavanja, gospodin Dojkov se osvrnuo na odnos između EU i NATO. NATO je vojno-politička organizacija fokusirana na bezbednost, ali se, takođe, bavi i socijalnim pitanjima, standardom itd. EU se bavi istim pitanjima, s tim što je svakako veći fokus na ekonomiji, socijalnim pitanjima, ljudskim pravima i sl. Dalji tok predavanja bio je vezan za NATO savez, te kako oni reaguju u različitim situacijama.
Na kraju se NJ.E. gospodin Dojkov zahvalio polaznicima na pažnji i organizatorima na pruženoj prilici da učestvuje na jednoj ovakvoj Akademiji.
