Piše: Vuk Velebit, master politikolog, saradnik Saveta za strateške politike
Gde se Srbija nalazi na kraju 2019. godine i u kom smeru će se kretati u 2020. godini? Unutarpolitički je jasno da će 2020. godina biti prelomna za očuvanje ono malo demokratije što nam je ostalo. I na spoljnopolitičkom planu će biti značajna godina za naše dalje usmerenje – izbor između pripadanja evropskoj civilizaciji ili približavanja istočnjačkoj despotiji. Srbija će se još jednom naći u poziciji da spoljnopolitčki mora da balansira ukoliko se otvoreno strateški ne opredeli između Zapada i Istoka. Trenutna pozicija Srbije je najnezahvalnija pošto niko ne zna šta je njena zvanična spoljna politika makar ona bila i politika sedenja na dve stolice.
U pravu je Veljko Lalić kada kaže da je problem sa Srbima što ne razumeju svet kojim se po ceo dan bave. Dodao bih samo da je gore što političke elite ne razumeju poziciju Srbije u takvom svetu. Jedni sanjaju da Srbija ima poziciju i moć Jugoslavije, dok neki ne shvatajući kontekst i okolnosti pokušavaju da vode politiku Josipa Broza. Vodeći spoljnu politiku koja nema utemeljenje ni u jednom strateškom dokumentu, vlast oslobađa sebe svake odgovornosti. Takav izostanak odgovornosti je poligon za populiste da spoljnu politiku kreiraju po svom ličnom nahođenju zarad očuvanja popularnosti u datom trenutku.
Jednog dana predsednik Vučić se zalaže za mir i stabilnost, a već sledećeg dana njegovi jurišnici potpiruju nacionalizam. Tako od raspada Jugoslavije nismo uspeli da uspostavimo i održimo dobrosusedske odnose. Iako je Evropska unija gledala kroz prste liderima na Balkanu za ono šta rade kod kuće u ime očuvanje stabilnosti u region, danas je utisak da ni takva stabilnost nije postignuta. Ovde je reč o prividu stabilnosti dok su regionalni odnosi vrlo fragilni zahvaljujući neodgovornim ponašanjem balkanskih lidera. Svako od njih na svoj način, a nekada i u dogovoru, proizvodi krize kako bi se skrenula pažnja sa nekih bitnih unutarpolitičkih tema, ali i kako bi se Evropa podsetila da zavisi od takvih lidera koji na kraju uvek smire situaciju.
Takvi lideri nas onda ubeđuju kako je Evropa naše odredište, ali ako bismo mogli do Brisela da stignemo preko Moskve ili Pekinga. Tokom 2019. godine, kao i tokom ranijih godina, proces evropskih integracija se odvijao tek toliko da se domaćoj javnosti predstavi kako Srbija ide ka Evropi, dok je i na spoljnom planu utisak da se Srbija približavala Evropi više na papiru i u izjavama lidera nego što se to dešava na terenu.
Dok suštinski jačamo saradnju sa NATO, istovremeno skačemo od sreće kad nam Rusi dopremaju naoružanje. Zbog takve politike smo sebe zamalo doveli u situaciju da nam SAD uvedu sankcije zbog raznih poslova oko naoružanja koje smo hteli da sklopimo sa Rusijom bez jasne ideje da li i čemu nam je takvo naoružanje uopšte potrebno. Još kad na dnevni red dođe pitanje Kosova, malo bismo da rešimo to pitanje ali je vlastima lakše da se time bavi moja ili neka naredna generacija.
Da bi konfuzija bila veća, tu su tabloidi da svojim senzacionalizmom pomognu u loženju naroda jednog dana na Trampa a već sledećeg na Putina. Iako ne postoji spoljnopolitička strategija, vlast je uspešna u primeni strategije zbunjivanja građana. U takvoj kakofoniji, građani koji prate domaće medije više ne znaju ni gde idemo niti sa kojim ciljem. Od ubistva Đinđića do danas Srbija je lutala tražeći svoje mesto na mapi Evrope. A ovde je gotovo svaka vlast bila najuspešnija u zloupotrebi naroda zarad očuvanja svojih trenutnih interesa.
Politika je u Srbiji u potpunosti pomerena iz polja institucionalnog na polje ličnog pa tako i političke stranke više izgledaju kao zavađene porodice umesto da budu amortizeri sukoba u društvu. Međutim, utisak je da je Aleksandar Vučić i zvanične spoljnopolitičke odnose sa drugim zemljama zamenio svojim ličnim odnosima sa sultanima, autokratama i sa onima na Zapadu kojima postaje jasno da neće ispuniti dogovoreno. Današnja spoljna politika Srbije se bazira na ustupcima i tajnim dogovorima koje vlast sklapa sa raznim inostranim državnicima, a sve pod plaštom investicija koje dolaze u Srbiju.
Afera Krušik je osim unutrašnjih zloupotreba i trgovina uticajem otkrila i na koje načine je Srbije sve spoljnopolitički umešana u prodaje naoružanja bez ikakve ideje kakve posledice to može sutra da ima za našu zemlju. Sa druge strane kupujemo naoružanje od Rusa iako niko ne zna zbog čega nam je potrebno, a onda nam Amerikanci prete sankcijama. Ponekad je utisak da se spoljna politika Srbije vodi u skladu sa trenutnim raspoloženjem onoga na vrhu koji bi napolju da bude dobar sa svima. Moguće je neko vreme voditi takvu politiku, ali posledice za našu zemlju mogu biti takve da nam sutra neće verovati ni na Istoku ni na Zapadu.
Iako je tokom 2019. godine delovalo da je rešavanje pitanja Kosova tema broj jedan u našem društvu, na kraju godine se čini da je Kosovo zamenjeno još važnijim pitanjem, stanjem demokratije u Srbiji. Pošto će se izbori u Srbiji održati na proleće, fokus domaće i dela inostrane javnosti biće na popravljanju izbornih uslova i stanja u oblasti slobode medija. Rešavanje pitanja Kosova će gotovo sigurno biti odloženo za neke bolje dane bilo za ovu ili neku drugu vlast.
Spoljnopolitički nas u 2020. godini očekuje dalje jačanje saradnje sa Rusijom i Kinom imajući u vidu da će Beograd naredne godine posetiti predsednici ove dve države. Predsednik Vučić će ove posete iskoristiti za učvršćivanje svog biračkog tela. Sa druge strane možemo očekivati sve kritičniji ton sa Zapada pre svega zbog stanja demokratije u Srbiji. Ovakvu situaciju će i Kina i Rusija iskoristiti za jačanje svog uticaja u Srbiji, pošto ni jednoj od njih nije mnogo stalo do demokratije u Srbiji. Zbog toga Srbija svog saveznika treba da traži među zemljama Zapadne Evrope ukoliko namerava da pripada zajednici evropskih porodica. Ove godine se odgovornost nalazi i na opoziciji da osim borbe za demokratiju, povrati i evropski narativ koji joj je bio oduzet od strane Vučića. To će bit ii prilika da opozicija pokaže svoje namere da naše društvo sutra i vrednosno i spoljnopolitički veže za Evropu i Zapad gde je Srbiji i mesto.
Izvor: Dnevne novine “Blic”