U sredu, 2. juna 2021. godine, na Zoom platformi održano je šesto predavanje u okviru Akademije “Diplomatija za mlade”. Predavač je bio dr Marko Babić, profesor na Fakultetu za političke nauke i međunarodne studije Univerziteta u Varšavi, šef katedre za Evroazijske studije i savetnik u Ministarstvu inostranih poslova Republike Poljske za Balkan.Tema predavanja je bila „Regionalna saradnja – nove prepreke u komunikaciji“.
Profesor Babić je započeo temu definicijom regionalne saradnje, odnosno šta to obuhvata i na koji način se definiše region. U nastavku predavanja, Babić nastavlja o tome kako je regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu prerasla početnu konotaciju stabilizacije regiona i krenula ka drugim aspektima saradnje kao što su privreda, EU integracija, NATO integracija itd.
Na regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu su dosta uticale razne spoljnopolitičke inicijative i to je jedan od vidova održavanja saradnje u ovom regionu. Profesor Babić se osvrnuo i na sam termin region Zapadnog Balkana koji nije najjasnije definisan. On je usvojen kao ideja Evropske komisije. Nakon ovog izlaganja, profesor Babić se osvrnuo i na spoljnopolitička delovanja na Zapadnom Balkanu i koje su sve inicijative pronikle od toga. Jedna od tih stvari jeste ekonomska integracija, stvaranje zajedničkog parlamenta, zajednički sastanci Vlada i ministara spoljnih poslova i sl.
Danas su najveći izazovi regionalne saradnje ustvari politička saradnja zbog dosta otvorenih tema i ne mogu se dalje graditi neka regionalna rešenja koja mogu ostati trajna. Privredna saradnja je evidentna i ona mora da se podstiče i poboljšava. Strateški cilj Zapadnog Balkana jesu ulazak u EU, ali EU zbog mnogo otvorenih pitanja ima bojazan ka integraciji Zapadnog Balkana. Babić zaključuje da se zbog internih političkih procesa i nekih personalnih interesa dolazi do jako slabe političke saradnje u regionu Zapadnog Balkana. Takođe, on navodi da postoji, baš zbog tih prolema, bojazan ka brzoj integraciji Zapadnog Balkana u EU, a insistira se na strogom ispunjenju kriterijuma i tehnikalija za pristup EU. Problem kod integracije regiona ka EU je u sinegriji 3 elementa unutar same EU:
1. Širenje nacionalizma unutar EU
2. Neefikasnost donošenja odluka unutar struktura EU
3. Skepticizam ka i unutar EU
U očima običnog naroda, nastavlja Babić, EU projekat počinje da se ruši zbog internih problema i kao primer toga navodi Bugarsku i Hrvatsku kao najsiromašnije zemlje EU i njihove benefite na konto članstva. Tu, takođe, Babić ističe da su se posle raspada Jugoslavije pojavila 4 geopolitička koncepta uređenja regiona. Ti koncepti su:
- Američko-britanska koncepcija (Atlantska koncepcija)
- Srednjeevropska koncepcija (kontinentalna koncepcija)
- Evroazijska koncepcija (Ruska koncepcija)
- Neoosmanistička koncepcija (Turska)
Te koncepcije su i dan danas prisutne u regionu Zapadnog Balkana i imaju jak uticaj na lokalnu politiku i lokalne igrače. Zbog toga dolazi do saboritanja raznih inicijativa u regionu koje su protivne interesima neke od koncepcija. Kao primer toga navodi državu Bosnu i Hercegovinu i konstantno pojavljivanje „non paper“ dokumenata u regionu Zapadnog Balkana. Profesor Babić ističe da rešenja granica, počev od 1991. pa do proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova 2008. godine, nisu trajna i po njemu nisu prirodna. Smatra da tu regionalna ekonomska saradnja neće ublažiti poslove.
Na konto ove priče, Babić povlači paralelu između odnosa Nemačke i Francuske nakon Drugog svetskog rata i odnosa na Baklanu nakon lokalnih ratova. Nemačka i Francuska su imale isti interes da izgrade Evropu i stvar su posmatrale crno na belo. Znalo se da je Nemačka poražena, a Francuska pobednik, ali srušena zemlja. Na Balkanu je problem što se i dalje spori ishod rata tokom 90ih i zemlje Zapadnog Balkana su i dalje zarobljene u tom vremenu.
Kako bi se nastavila regionalna saradnja ka članstvu u EU i boljem standardu za građane, neophodna je i politička saradnja koja je trenutno jako slaba. Profesor Babić smatra da je skoro jedinstveno govorno područje (izuzev dela Kosova i Albanije) jedan od najvećih šansi za brži razvoj regionalnih odnosa. Profesor Babić smatra da nam je regionalna saradnja i integracija neophodna zato što sad unutar EU ne postoji interes ka proširenju same Unije. Profesor Babić je izlaganje završio sa inicijativom Mini Šengena, te započeo diskusiju sa polaznicima.
