U sredu, 26. maja 2021. godine, na Zoom platformi održano je četvrto i peto predavanje u okviru Akademije “Diplomatija za mlade”. Predavači su bili pukovnik Christian Bison, šef kabineta komandanta misije KFOR na Kosovu i prof. Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku i profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Teme predavanja su bile “Uloga i perspektiva misije KFOR-a na Kosovu” o čemu je govorio pukovnik Bison i “Vizija Srbije i Zapadnog Balkana 2021. i nakon toga”, o čemu smo razgovarali sa prof. Đukanovićem. Prvo predavanje je održano na engleskom jeziku, a drugo na srpskom.
Pukovnik Bison započeo je predavanje pozdravnim rečima, te napomenuo da je NATO čvrsto posvećen stabilnosti na Zapadnom Balkanu preko misije KFOR-a na Kosovu, koja broji ukupno 3.500 pripadnika iz 27 zemalja – od toga 19 su članice NATO, a 8 su partnerske zemlje. Takođe, pukovnik je istakao da je misija KFOR-a ustvari najduža NATO misija do sada. Pukovnik je dalje napomenuo da je mandat KFOR-a još od 12. juna 1999. godine kada su počeli svoju misiju na Kosovu ostao nepromenjen i fokusiran je na održavanje sigurnog i bezbednog okruženja, te garantuje slobodu kretanja svim zajednicama koje žive na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244/1999.
Izneo je podatak da je KFOR na samom početku mandata bio sačinjen od oko 50.000 muškaraca i žena iz zemalja članica NATO, partnerskih zemalja i drugih zemalja koje nisu članice NATO-a pod jedinstvenom komandom i kontrolom. Kako pukovnik navodi, bezbedno okruženje na Kosovu u tom trenutku, dovelo je do toga da do kraja 2003. godine misija KFOR-a bude smanjena na 17.500 vojnika. S tim u vezi, pukovnik je naveo da misija KFOR-a nema fiksan vremenski rok trajanja, već je zasnovana na stanju na terenu, te će biti prisutna sve dok je to neophodno. U nastavku predavanja naveo je da KFOR nastavlja da podržava razvoj stabilnog i mirnog Kosova, te nastoji da različite projekte i donacije obezbedi što bolju budućnost, naročito mladim ljudima.
Takođe, pukovnik Bison je govorio o tome da regionalne i međunarodne bezbednosne organizacije na Kosovu deluju u skladu sa konceptom „prvog, drugog i trećeg odgovornog subjekta“. Taj sistem funkcioniše tako što je kosovska policija na prvom mestu odgovorna za bezbednost celog Kosova, međutim, u slučaju da se bezbednosna situacija pogorša, oni će od EULEXA tražiti da kao drugi odgovoran subjekat interveniše. U slučaju da ni EULEX nije u mogućnosti da se nosi sa situacijom, poziva KFOR da interveniše. KFOR je trenutno prvi stepen odgovornosti samo za manastir Visoke Dečane.
Pukovnik je naročito istakao ulogu radia K4 I 4U magazine. Radio 4K nikada nije prestao sa emitovanjem od kako je počela misija KFOR-a već 21 godinu, a magazin 4U stvoren je da promoviše etničku toleranciju za mlade uzrasta između 12 i 18 godina. Takođe, postoje dve regionalne komande: Zapad i Istok. Zapadnu komandu čine trupe iz Austrije, Hrvatske, Italije, Moldavije, Severne Makedonije, Poljske, Slovenije, Švajcarske i Turske, dok Istočnu komandu čine trupe iz Grčke, Mađarske, Rumunije, Slovenije, Švajcarske i Turske.
Prema njegovim rečima, bezbednosna situacija na Kosovu je mirna i pod punom kontrolom. Smatra da nemaju razloga za zabrinutost zbog bilo kakvih potencijalnih poremećaja. Pred sami kraj, pukovnik je istakao da se komandant misije KFOR-a povremeno sastaje sa ministrima odbrane zemalja u okruženju sa ciljem međusobnog vojnog razumevanja i održavanja dijaloga. Takođe, istakao je da je saradnja sa Vojskom Srbije na veoma visokom nivou. Na samom kraju zaključio je da je NATO posvećen ostanku na Kosovu sve dok to bude bilo potrebno.
Odmah nakon pukovnika Bisona, održano je i predavanje „Vizija Srbije i Zapadnog Balkana 2021. i nakog toga“ profesora Đukanovića. Profesor je počeo predavanje sa osvrtom na nejasnu sliku o Srbiji i o činjenici nemamo jasnu spoljnu politiku. Kao primer toga naveo je kolebanje Srbije oko uvođenja sankcija Belorusiji zbog incidenta sa prizemljenjem aviona kompanije Ryanair. Srbija se deklarativno izjašnjava da ide ka Evropskoj Uniji, ali do sada nije pokazala želju za saradnjom u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike, te nametanju sankcija Ruskoj Federaciji.
Potom se prof. Đukanović osvrnuo na to da živimo u veoma neizvesnom vremenu i da nije jasno u kom smeru će se dalje svet kretati. On je spomenuo i COVID-19 pandemiju, ekonomsku krizu koja će uslediti i trenutno veoma zategnute odnose između Istoka i Zapada. Osvrnuo se i na trenutnu nemoć Evropske unije da reši unutrašnje probleme i dodao da zbog toga nema moć da utiče i na svoje susedstvo i prekookeanske odnose i da se za sada ne vidi jasno kako će reagovati u budućnosti.
Jedna od ključnih stvari zbog unutrašnjih problema u EU je i upliv ruskog i kineskog uticaja na Zapadni Balkan, a pogotovo na Srbiju. U ovom trenutku je Kina u prednosti u odnosu na Rusiju, ali Rusija generalno i dalje nije odustala od regiona, ističe Đukanović. Dalje se spominje i formiranje mini Šengena i kakav uticaj on može imati na spoljne poslove. Po profesoru Đukanoviću, pojam Zapadni Balkan nije dovršena priča jer mnogi ciljevi nisu ostvareni – privreda, infrastruktura, komplikovani međudržavni odnosi (pogotovo Srbija i Kosovo), problemi u BiH itd. Takođe, dodaje Đukanović, problem su i mediji koji jako utiču i opterećuju odnose u regionu.
Profesor Đukanović je podvukao paralelu između perioda od pre 10 godina kada je u javnom diskursu mnogo više bilo strateških tema i jasnijeg izveštavanja o spoljnoj politici Srbije, dok je danas taj odnos nedefinisan i nema jasne strategije u kom smeru se Srbija kreće. Jedan od ključnih igrača na Balkanu generalno je NATO savez. Đukanović ističe da samo Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu danas u NATO. On navodi da tu postoji problem percepcije NATO saveza, te da i dalje pokušavamo da nađemo alternativu toj politici i savezu.
Govoreći o budućnosti Srbije nakon 2021. profesor Đukanović ističe da će se za sada održati isti pravac – zvanično će se ići u EU, ali će se nezvanično približavati Pekingu i Moskvi, te samim tim evropski koncept Zapadnog Balkana potencijalno pada u vodu. Ističe se i sve snažnije jačanje nacionalizma u regionu i da je to ogroman problem. Govoreći o interesima Evrope, profesor Đukanović ističe da je i jedan od prioriteta Nemačke zapravo podunavska Evropa kojoj i Srbija pripada, ali da ne znamo ili ne želimo to da iskoristimo s obzirom da nam je značajan deo teritorije deo Srednje Evrope, odnosno u granicama bivše Austrougarske monarhije. Što se tiče Evropske Unije, ona trenutno među prioritetima nema Zapadni Balkan i proces proširenja što zbog unutrašnjih problema, što zbog nedovoljno jake želje i samog Zapadnog Balkana. Međutim, moglo bi se reći da je i zbog islamskog faktora, odnosno Albanije, Kosova, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Drugi faktor je i tzv. srpski faktor, odnosno uticaj Srbije u regionu zbog istorije devedesetih godina.
Takođe, bitan uticaj na Srbiju i Zapadni Balkan će biti i sama spremnost Sjedinjenih Američkih Država za uticaj na region. Jedna od stvari jeste i završetak posla nakon ratova devedesetih, a to su rešenje za Kosovo, odnosno normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, rešavanje problema u Bosni i Hercegovini i NATO integracija. Ističe se da su oni taj posao prepustili evropskim partnerima koji su se pokazali kao nesposobni.
Evropska politika prema Zapadnom Balkanu, po rečima profesora Đukanovića će ostati slična, odnosno imaće puzajući karakter i neće se mnogo menjati. NATO će biti veliki igrač u budućnosti, a sa druge strane će se Srbija neiskreno okretati ka Kini i Rusiji, a Kina će se gledati kao neka vrsta modela (i političkog i ekonomskog) koji Srbija potajno priželjkuje. Međususedski odnosi se verovatno neće menjati zbog neiskrene želje za rešavanje bilateralnih odnosa i problema koji opterećuju odnose zbog ne tako davne prošlosti. Jedna od većih promena će biti zajedničko regionalno tržište na čemu insistira Nemačka (Common regional market) koje će biti povezano sa ekonomskom sferom šest subjekata Zapadnog Balkana i integracija sa Evropskom ekonomskom zonom.
Nakon osvrta na odnose u regionu, započela je diskusija sa studentima.
