Izvršni direktor Saveta za strateške politike govori o benefitima koje Srbija uživa zahvaljujući saradnji sa NATO-savezom, te insistiranju na ostanku KFOR-a na Kosovu.
Teško da ima ijedna tema koja u Srbiji izaziva toliko kontradiktornosti koliko saradnja Srbije sa NATO-savezom. Debate o ovoj temi često su afektivne, a činjenice iskrivljene taman toliko da je političkim elitama lagodno da manipulišu teškom prošlošću. Naročito u predizborna vremena, kako će se izjasniti sagovornik Oslobođenja Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike. Njega pitamo o tako grčevitom insistiranju Srbije na ostanku KFOR-a na Kosovu, regionalnoj vojnoj saradnji i navodnom vraćanju vojnog roka u Srbiji, što će se ispostaviti kao političko mešetarenje. No, čujmo Lunića koji nam za početak nabraja konkretne benefite koje Srbija godinama uživa zahvaljujući Alijansi.
SARADNJA SRBIJE I NATO-A JE KLJUČNA ZA OSTVARIVANJE SPOLJNOPOLITIČKIH PRIORITETA OD KOJIH JE REGIONALNA SARADNJA MOŽDA I NAJVAŽNIJI.
– Uništavanje zastarele municije i ubojnih sredstava koji su predstavljali opasnost po bezbednost naših građana i životne sredine ili tehničko-tehnološka modernizacija Tehničko-remontnog zavoda Kragujevac predstavlja očigledan primer benefita saradnje.
KORISNA ISKUSTVA
Kontinuitet obuke i dalje izgradnje interoperabilnosti nam je od interesa za delovanje u multinacionalnim misijama, vežbama i u doprinosu Srbije Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU. Saradnja u oblasti civilne zaštite i vanrednih situacija omogućava da stičemo korisna iskustva, unapređujemo strukture i podižemo i nacionalne i regionalne sposobnosti za reagovanje u slučaju prirodnih nepogoda i drugih vanrednih situacija.
Izostanak aktivnosti vojne saradnje među zemljama Zapadnog Balkana samo podiže nivo nepovjerenja koje dovodi do bespotrebnih političkih tenzija
Za Beograd je značajna i saradnja u okviru NATO-programa naučne saradnje, gde se kroz razne projekte angažuju mladi naučnici. Bez obzira na korist od materijalnih donacija, Srbija uvek najviše dobija kad ulaže u ljude i unapređenje njihovih znanja i sposobnosti, jer se time ulaže u održivu budućnost.
NO, TU NIJE KRAJ. SRBIJA INSISTIRA NA OSTANKU KFOR-A NA KOSOVU. ZAŠTO?
– Naime, komandant Komande združenih snaga u Napulju je izjavio da NATO ne planira da promeni ili smanji misiju KFOR-a, koji i dalje ostaje garant sigurnog okruženja uz slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu. Ukoliko se uzme u obzir poslednji izveštaj Misije OEBS-a koji pokazuje da je došlo do povećanja incidenata kojima je pogođena uglavnom srpska zajednica, onda je razumljiva težnja Beograda za stabilnom situacijom. Sa druge strane, retorika političkih elita i tabloidna diplomatija ne doprinose uspostavljanju regionalnog poverenja, što može rezultirati neželjenim incidentima. Zbog svih pomenutih razloga, misija NATO-a na Kosovu će za Beograd predstavljati garant mira i stabilnosti sve dok se politički odnosi na Zapadnom Balkanu ne budu bazirali na poverenju, poštovanju i predvidljivosti. I sve dok političari ne prestanu sa tabloidizacijom regionalne politike u cilju povećanja političkog rejtinga u domicilnim zemljama.
S TIM U VEZI, KAKO BISTE OPISALI REGIONALNU VOJNU SARADNJU I SVEDOČIMO LI I OVDE BROJNIM MARIFETLUCIMA KADA SU U PITANJU ISTINSKA POMOĆ I RAZMENA MEĐU KOMŠIJAMA?
– Nivo vojne saradnje predstavlja eksplicitan pokazatelj bilateralnih odnosa političkih elita. Tako Srbija trenutno ima odličnu vojnu saradnju sa Bugarskom, ali se zapostavlja saradnja sa Albanijom. Kao što bi Albanija mogla ponuditi Srbiji sliku vazdušnog prostora sa nedavno postavljenog 3D radara AN/TPS-77 u cilju civilnog nadgledanja vazdušnog saobraćaja, tako bi i Srbija mogla ponuditi sliku sa radara koji bi uz odobrenje NATO-a mogao biti ponovo instaliran na Kopaoniku. I sve u realnom vremenu, uz potpuno novi pristup bezbednosnom poverenju u regionu. Izostanak aktivnosti vojne saradnje samo podiže nivo nepoverenja koje dovodi do bespotrebnih političkih tenzija.
MOŽE LI SRBIJA, ALI I REGION NEŠTO VIŠE OČEKIVATI OD NATO-A SADA KADA JE PROMENJENA VLAST U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA?
– Budućnost NATO-saveza prevazilazi značaj predsedničkih izbora u SAD-u. Bez obzira na sve kritike koncepta kolektivne bezbednosti, kao i na inicijative o jačanju evropske odbrane, izborom Bidena može se očekivati još veće transatlantsko jedinstvo bazirano na zajedničkim interesima, uz naglasak na multilateralizmu sa interesnim intervencionizmom. Ipak, kohezivni faktor u NATO-u, koji će biti sve značajniji, jeste tehnološki razvoj, koji je definitivno promenio prirodu ratovanja, te su članice usmerene ka kompatibilnosti odbrambenih sposobnosti. I treba naglasiti da evropsko jedinstvo nije, niti će ikada biti, zamena za evroatlantsku integrisanost.
Region bi na isti način trebao graditi viziju kompatibilnosti odbrambenih sposobnosti sa skorom realizacijom politički najbenignije – izgradnjom regionalnih sposobnosti za hitno reagovanje u vanrednim situacijama. Ukoliko želi zadržati ekonomski neisplativ koncept vojne neutralnosti, Srbija bi morala raditi na izgradnji pouzdanih partnerstava, posebno u regionu. I posebno sa NATO-savezom.
UPRAVO U SARADNJI SA NATO-OM, SRBIJA JE SVOJEVREMENO UVELA PROFESIONALNU VOJSKU DA BI SE SADA NAVELIKO GOVORILO O VRAĆANJU VOJNOG ROKA. KOLIKO JE TO REALNO I ČEMU OVE SPEKULACIJE ZAPRAVO SLUŽE?
– Činjenica jeste da je evidentan problem sa popunom i rezervnih i aktivnih jedinica Vojske Srbije, ali niko ne postavlja ključno pitanje – zbog čega je smanjeno interesovanje mladih za vojni poziv. Iako su reforme započete, one nikad nisu realizovane u skladu sa postavljenim ciljevima. Nikad nije formirana ni aktivna, ni pasivna rezerva, a vojnici su destimulisani za dobrovoljno služenje.
REPRESIVNA OBAVEZA
Uprkos bezbednosnom kontekstu globalne nestabilnosti, u strategijskim dokumentima iz oblasti odbrane nisu navedeni indikatori koji bi ukazivali na neophodnost povećanja operativnih sposobnosti Vojske Srbije. Osim toga, postavlja se pitanje ustavom garantovanog prigovora savesti, finansijskih pokazatelja, rodne diskriminacije i verovatno najvažnijeg razloga – odgovora mladih na nametnutu represivnu obavezu. Mišljenja sam da obavezni vojni rok neće biti ponovo uveden, ali će se nastaviti manipulacija tom temom, posebno u predizbornom periodu. Nažalost, o spoljnopolitičkoj šteti i regionalnom nepoverenju koje se generiše, niko od političara ne vodi računa.
Izvor: oslobodjenje.ba