Autor: dr Mihailo Brkić, bivši ambasador Srbije u Kuvajtu i saradnik Saveta za strateške politike
Raketno-dronovski napad na rafinerije Saudi Aramka, kompanije od ključnog značaja za naftno poslovanje u Kraljevini, preti da postane uvod u otvoreno ratno rivalstvo Saudijske Arabije sa Iranom. Međutim, novonastali problem može da se pretvori i samo u najnoviju epizodu beskonačne serije političkih kriza na Bliskom istoku. U svakom slučaju napad je dodatno pojačao hronične tenzije u odnosima između sunitske, vahabitske Kraljevine i njenog prekozalivskog suseda, šiitske, džafaritske Islamske Republike.
U kom smeru će se razvijati kriza možda bi moglo da se nasluti u izjavama obe strane datim početkom redovnog godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku. Tako je 25. septembra na konfereniciji za medije na marginama tog zasedanja, saudijski ministar za spoljne poslove Adel al Džubeir izjavio da Saudijska Arabija veruje da Iran stoji iza nedavnih napada na naftna postrojenja kompanije Saudi Aramko i dodao da će, kada istraga o tome bude dovršena, Kraljevina razmotriti i vojnu opciju kao odgovor. Istovremeno, za govornicom u sali Generalne skupštine UN, iranski predsednik Hasan Rohani upozorio je svetske lidere da je region Persijskog zaliva “na ivici kolapsa”. Dodao je da bi bilo koja nepromišljena greška mogla da “izazove veliki požar”. “Nećemo tolerisati provokativnu intervenciju stranaca. Odgovorićemo odlučno i snažno na svaku vrstu kršenja našeg teritorijalnog integriteta i bezbednosti”, rekao je Rohani.
U kom bi zaista smeru najnovija zategnutost u odnosima Saudijske Arabije i Irana mogla da se razvija pitanje je na koje, čini se, ni suprotstavljene strane, niti najznačajniji akteri u međunarodnoj političkoj areni za sada nemaju odgovor. Možda bismo odgovor na to pitanje mogli da tražimo i analiziramo ovim putem: Najpre bi trebalo imati u vidu cenu sirove nafte. Ona se, zbog aktuelne zategnutosti u Persijskom zalivu, kreće u intervalu od 60 do 70 $, dakle značajno više nego poslednjih godina. Ta cena je, međutim, dovoljno niska da ne remeti tokove globalne ekonomije, ali je istovremeno i dovoljno visoka da američke kompanije koje se bave frekingom i ekstrakcijom nafte iz uljanih škriljaca stimuliše da rade. Istovremeno, pomenuta cena obezbeđuje elementarnu budžetsku ravnotežu zalivskih arapskih monarhija.
Iran će, sa druge strane, krizu pokušati da iskoristi da relaksira nametnute ekonomske sankcije, time što će podići ulog na kartu svojih nuklearnih postrojenja. Naime Rohani je u pomenutom govoru u Generalnoj supštini UN rekao i da Iran neće pregovarati o nuklearnom pitanju sve dok su američke
ekonomske sankcije na snazi: “Naš odgovor na razgovore pod pritiskom je ne”, i dodao: “Mi smo posvećeni nuklearnom sporazumu, ali strpljenje Irana ima granice”. Rohani je istovremeno poručio da bi Iran mogao da napusti nuklearni sporazum iz 2015. ako evropske sile ne uspeju da ga spasu posle
najavljenog povlačenja SAD (taj važan nuklearni sporazum dogovorili su Iran i pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija – plus Nemačka (P5 + 1), ali je doživeo preokret kada je pre godinu i po dana predsednik Tramp najavio jednostrano povlačenje SAD iz njega). Na kraju, Saudijsko-iransku “dronovsku” krizu možemo posmatrati i kroz prizmu nedavno objavljenog teksta Nesrine Malik, u britanskom Gardijanu (The Guardian). Autorka u pomalo šaljivom tonu ukazuje na odsustvo volje Saudijaca da sami biju svoje bitke, navodeći već tradicionalnu bliskoistočnu poslovicu:
“Saudijska Arabija će se boriti do poslednjeg Pakistanca”. Polazeći od toga da u izrekama, makar i šaljivim, uvek ima mudrosti proistekle iz kolektivnog iskustva, reklo bi se da je mala verovatnoća da će se Kraljevina upustiti sama, pa i sa sve svojim Zalivskim saveznicima, u rat protiv Irana. Ovo ne stoga što u
prebogatoj Saudijskoj Arabiji nema dovoljno dobro opremljenih vojnika poreklom iz Pakistana i drugih siromašnih, sunitskih zemalja, spremnih ne samo za rat nego i za žrtvu u borbi sa šiitskim “šizmaticima”, nego zbog toga što bi, za razliku od jemenskog rata, u potencijalnom sukobu Kraljevine Saudijske Arabije sa Islamskom Republikom Iran, bila stavljena na kocku sama nacionalna sudbina obe zaraćene strane. Drugo je pitanje ukoliko bi se za takav sukob sa Islamskom Republikom formirala široka koalicija na čelu
sa SAD. Međutim, takav scenario blizak onom iz Prvog zalivskog rata 1991. u ovom trenutku malo je verovatan. Sjedinjene Države i njihovi veliki evropski saveznici, koliko god sa govornica, pa i onih na Generalnoj skupštini UN, osuđivali Iran, i njegov režim optuživali za napad na naftna postrojenja Saudi Aramka, teško da će u ovom momentu mobilisati domaće kapacitete i javno mnjenje za rat. Ukoliko sumnjate u ovo pogledajte šta se trenutno zbiva u Britaniji, sa Džonsonovim parlamentarno-sudskim BREXIT debaklom, u koji je onomad uključio i britansku kraljicu. Ili, aktuelni američko – ukrajinski “Votergejt” čija posledica bi mogla da bude i (ne) nemogući predsednički impičment u Kongresu SAD, odnosno opoziv iz predsedničke službe D. Trampa. Glavni protagonisti ukrajinske “Votergejt” afere su, da podsetimo, sam američki predsednik Tramp, potencijalni predsednički protivkandidat iz redova demokrata Džo Bajden i njegov sin Hanter, kao i aktuelni ukrajinski predsednik Zelenski, ali i na kraju, a svakako ne i najmanje važna, kongresmenka iz redova demokrata Nensi Pelosi, koja trenutno vrši dužnost predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa.
Ponekad se takvo opšte zamešateljstvo u međunarodnoj politici i domaćim politikama velikih sila, obije o glavu nekoj trećoj strani. Slaboj, ali dovoljno nepopularnoj, što bismo upravo mi i naš region i to po više puta mogli da posvedočimo. Međutim, Iran je prevelik problem da bi postao običan “žrtveni jarac”. Ono što sa druge strane mora da se ima u vidu i što stvarno brine, je da drama, koja traje na Bliskom istoku, od početka “na zidu ima okačenu pušku”. Ne morate da volite pozorište i da ste teatarski stručnjak za Čehova, da biste znali šta to znači, odnosno koju radnju možete da očekujete u poslednjem činu drame.