Snažna eksplozija koja je 03. aprila potresla metro u Sankt Peterburgu i uletanje kamiona u pešačku zonu u Stokholmu 07. aprila 2017. godine su među poslednjim u nizu pokazatelja da se globalno društvo suočava sa „nevidljivim“ i teško uhvatljivim neprijateljem – terorizmom, koji ne poznaje granice i koga je teško sankcionisati. Kao nekonvecionalna pretnja, ugrožava unutrašnju i međunarodnu bezbednost i značajne resurse društva i predstavlja udarac pravnom i političkom poretku svake države. Sa različitim pojavnim oblicima i poražavajućim posledicama za čovečanstvo, promovisan je u najveću opasnost po svetski mir.
Terorizam dobija na zamahu. Proteklih 15 godina, širom planete, registrovano je preko 30.000 terorističkih akcija u kojima je poginulo oko 150.000 osoba. Procenjuje se da su ekonomski troškovi, samo u 2015. godini, iznosili 53 milijarde dolara, što je najviše ikada dostignuto i deset puta više nego 2000. godine. Pojedini analitičari i teoretičari otvoreno govore o programiranim akcijama, sračunatim na postizanje globalističkih ciljeva. Na to ukazuju primeri rušenja režima i instrumentalizacije islamskog radikalizma u Iraku, Libiji, Siriji…To je “fitilj” za širi sukob. Zbog njega je svet na ivici ratnog stanja, jer je sve teže kontrolisati konflikte.
Iako je “Al Kaida“ rasprostranjena u 35 zemalja širom sveta, aktuelna teroristička pretnja je Islamska Država (ISIS ili ISIL) koja pokazuje ambiciju da se nametne kao vođa svetskog džihadističkog pokreta. Preuzela je odgovornost za brojne napade u Evropi i masakre na Bliskom istoku i preti novim napadima. Sve učestaliji I brutalniji teroristički napadi pokazuju da se bezbednosno okruženje promenilo i da je društvo ranjivo. Zato, svaka zemlja ima obavezu da se bori protiv ovog velikog zla današnjice. Zadatak zahteva angažman svih relevantnih međunarodnih i nacionalnih institucija — od policije, preko obaveštajnih službi do vojske.
Na mapama ISIS-a, Balkan je deo globalnog kalifata. Region postaje poligon za regrutovanje džihadista, ali i moguća meta terorističkih napada. Među ugroženim zemljama je i Srbija. Varnice koje mogu da „zapale bure baruta“ su stanje na severu Kosova i Metohije i porozna politička situacija u Bosni i Hercegovini (BiH) I Makedoniji. Okolnosti pogoduju radikalizaciji delovanja ekstremista. Zastave ISIS-
a vijore se u BiH! Na društvenim mrežama pojavile su se slike učenika iz Novog Pazara sa džihadijskim obeležjima! Albanska nacionalna armija (ANA), koja je ispostava Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), ponovo je aktivna. Na području Balkana locirano je blizu 100 kampova za obuku terorista. Od oko 1.000 ljudi iz regiona, koji su otišli da ratuju u Siriji, približno 60 % se vratilo sa motivom da dalje preduzimaju terorističke akcije. Teži se regrutovanju i obučavanju muslimana „slovenskog izgleda“, jer neupadljivi teroristi ne izazivaju pažnju i sumnju bezbednosnih službi.
Neizostavno je pitanje da li je talas migranata, koji je „zapljusnuo“ i našu zemlju, pretnja za nacionalnu i bezbednost građana? Informacija da je nekoliko terorista, koji su 2016. godine izvršili napad u Francuskoj, Belgiji i Nemačkoj, prošlo kroz Srbiju potvrdila je pretpostavke da su među migrantima infiltrirani i borci ISIS- a. Danas ih je u Srbiji između 6.000 i 7.000. To ukazuje na osetljivost bezbednosne
situacije i nužnost preduzimanja, pre svega, preventivnih mera radi zaštite lične I imovinske sigurnosti. Međutim, o proceni rizika i potencijalnim opasnostima niko od nadležnih se ne izjašnjava, a nepoznanica je da li se i šta preduzima radi sprečavanja terorizma, nasilnog ekstremizma i radikalizacije koja vodi ka
terorizmu. Čak ni ovih dana kada se, u Beogradu, Novom sadu, Nišu i drugim gradovima organizuju masovna okupljanja građana nezadovoljnih rezultatom proteklih predsedničkih izbora. U takvim okolnostima, svaki novi dan i svako naredno okupljanje predstavlja novi izazov, rizik i pretnju i to ne samo po učesnike protesta.
Kako osujetiti ili umanjiti posledice terorističkih aktivnosti jedna je od najvažnijih tema sa kojima se sve zemlje suočavaju. Pošto nijedan bezbednosni sistem ne može da eliminiše sve opasnosti, nužna je međudržavna saradnja. Globalna teroristička pretnja zahteva globalni odgovor. Međutim, stiče se utisak da teroristički napadi u svetu, posledice koje ostavljaju za sobom i povezanost terorizma sa organizovanim kriminalom, nisu dovoljan razlog državnim organima Republike Srbije da prionu na strateško i normativno uređenje zaštite od realne opasnosti. Naime, nakon usvajanja nove Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, izostali su kontinuitet i sistematičnost. Kasni se sa uspostavljanjem jedinstvene baze podataka za borbu protiv terorizma i usvajanjem predloga nacionalne strategije za prevenciju i borbu protiv terorizma, što je preduslov za razvoj politike borbe protiv terorizma. Pri tom, usvajanje tog dokumenta predviđeno je poglavljem 24 – jednim od ključnih za pristupanje EU. Treba imati u vidu i činjenicu da aktuelna Strategija nacionalne bezbednosti Republike
Srbije i Strategija odbrane Republike Srbije asimetričnim pretnjama i odgovorima na iste daju sekundarni značaj.
Ni usklađivanje zakona sa međunarodnim standardima nije primereno potrebama povećanja kapaciteta i sposobnosti suprotstavljanja terorizmu. U Krivični zakonik uneta su dva nova krivična dela – učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj zemlji. To nije dovoljno. Nužne su izmene Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela, Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma kao I podžakonskih akata. Obzirom da je koordinacija državnih organa i bezbednosnih službi od presudne važnosti za borbu protiv terorizma, potrebno je potpunije razgraničenje nadležnosti, prepoznavanje uloge privatne bezbednosti, isticanje važnosti sistema civilne zaštite u reagovanju na terorističke akte, ali i razvijanje bezbednosne kulture društva, izgradnja sistema zaštite kritične infrastrukture i analiza resursa za sprovođenje definisanih aktivnosti. Preostale obaveze su imperativ i ne trpe prolongiranje niti površan pristup.
Autor: Petar Radojčić potpredsednik Saveta za Strateške Politike
Izvor: https://patriot.rs/general-petar-radojcic-terorizam-je-pred-vratima/