Autor: Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike
Nedavno je Vašington obavestio sve partnere da se, u skladu sa odredbama ugovora, za šest meseci povlači iz međunarodnog sporazuma “Otvoreno nebo”, koji predstavlja jedan u nizu međunarodnih sporazuma namenjenih tome da se kroz program nenaoružanih, izviđačkih letova nad teritorijama zemalja učesnica unapređuje međusobno razumevanje i poverenje. Ovaj sporazum nije povezan sa sporazumima o otvorenom nebu civilnog vazduhoplovstva.
Potpisan je 1992, a na snazi je od 2002. sa 35 zemalja učesnica. Pitanje koje se samo po sebi nameće jeste kakve su moguće posledice koje takav sporazum ima po regionalnu i globalnu bezbednost.
BENEFITI: Brojni su benefiti koje zemlje mogu da ostvare putem ovakvog koncepta međusobnog vazdušnog posmatranja jer, bez obzira na alternativne mogućnosti, mogu lako da prikupljaju informacije o vojnim snagama i aktivnostima koje ih zabrinjavaju. Zbog toga “Otvoreno nebo” predstavlja posvećenost međunarodnih aktera promociji otvorenosti i transparentnosti vojnih efektiva i aktivnosti. Svakoj zemlji potpisnici dodeljena je pasivna kvota po kojoj mora primati izviđačke letove, ali ima pravo da realizuje isti broj sopstvenih letova po aktivnoj kvoti, uz ograničenje rezolucije snimanja na 30 cm.
Takođe, korisno je da su svim državama dostupne sve slike prikupljene u svim misijama “Otvorenog neba”, uz plaćanje troška reprodukcije. Na taj način prikupljene informacije su mnogo veće od sopstvenih aktivnih kvota svake pojedinačne učesnice u sporazumu.
Zemlje učesnice Sporazuma iz regiona su BiH, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Rumunija, Slovenija, ali nažalost ne i Srbija. Nažalost – jer bi to bio optimalan put za izgradnju poljuljanog regionalnog poverenja i sprečavanje virtuelne, tabloidne trke u naoružavanju. Ovako nam samo ostaje da posmatramo, bez mogućnosti da na lak i efikasan način dođemo do korisnih informacija niti da kreiramo imidž pouzdanog partnera.
Razlog najave za povlačenje iz ovog sporazuma američka administracija obrazlaže ruskim kršenjem odredbi Sporazuma, prema kojima se svaka učesnica saglasila sa stavljanjem celokupne teritorije države na raspolaganje za izviđačke letove. Naime, Rusija je ograničila letove preko određenih teritorija i zabranila pristup letovima u koridoru širine 10 km duž ruske granice sa samoproklamovanim nezavisnim delovima Gruzije – Abhazijom i Južnom Osetijom, kao i u akvatoriji Baltičkog mora iznad Kalinjingrada.
Istina je da je Moskva od regiona Kalinjingrada kreirala pravu rusku strategijsku tvrđavu, koja se i dalje permanentno naoružava. Bez ikakve polemike, to predstavlja suvereno pravo svake države, ali uz poštovanje prethodno potpisanih međunarodnih sporazuma.
“ISKANDER”: Nije tajna da je, bez obzira na sve jedinice stacioniranog 11. korpusa Kopnene vojske i Baltičke flote, interesovanje Zapada prvenstveno usmereno ka informacijama o raketnim sistemima zemlja-zemlja 9K720 “iskander”, PVO sistemima S-400 “trijumf” i sistemima zemlja-more K-300 “bastion”. Kompromitacija međunarodnih sporazuma, odnosno poverenja koje proizilazi iz poštovanja tih sporazuma, direktno je vezana za tehničko-taktičke karakteristike raketa, od kojih je raketni sistem “iskander”posebno sporan jer može da nosi i nuklearne bojeve glave.
Drugi razlog najave izlaska SAD iz sporazuma “Otvoreno nebo” je cost-benefit analiza učešća u tom sporazumu. Tehnološki razvoj često obesmišljava čvrsto utemeljene sporazume koji su decenijama predstavljali bezbednosni osnov odvraćanja, ali i međusobnog poverenja. Svedoci smo da SAD ozbiljno pristupaju formiranju šestog vida Oružanih snaga i posvećeni su operacionalizaciji superiornosti u kosmosu. Posledica toga je što sporazumi poput “Otvorenog neba” opterećuju oružane snage SAD, izlažu sopstvenu teritoriju, a potencijalna korist je jedino sumnjiva rezolucija dobijenih informacija. Činjenica je da se mnogo kvalitetnije slike danas dobijaju čak i sa američkih komercijalnih satelita. Na ovom primeru može se eksplicitno videti u kojoj meri tehnološki razvoj može ugroziti diplomatske napore na kojima je uvek počivao mir.
Uprkos svemu, SAD su naglasile da će ipak preispitati svoju odluku o povlačenju iz sporazuma ukoliko se Rusija vrati njegovom punom poštovanju. Selektivna primena svih obaveza koje proističu iz sporazuma o “Otvorenom nebu” sasvim sigurno utiče na doprinos unapređenju bezbednosti i stabilnosti u celom evroatlantskom regionu.
Raketni sistem “iskander” bio je uzrok okončanja i jednog još važnijeg sporazuma između SAD i Rusije. To je Sporazum o nuklearnim projektilima srednjeg dometa (INF), koji je prestao da važi 2. avgusta 2019. Prema tom sporazumu, bila je zabranjena proizvodnja, testiranje i raspoređivanje krstarećih i balističkih raketa dometa od 500 do 5.500 km, a obe strane su, u skladu sa odredbama sporazuma, uništile oko 2.700 raketa. Zvanično se Vašington povukao zbog ruskog kršenja Sporazuma jer rakete “iskander”, kojima su Rusi deklarisali domet do 500 km, prema američkim izvorima imaju domet do 1.500 km. Međutim, jedan od takođe bitnih razloga je očigledno nedostatak restrikcija na kineski nuklearni raketni potencijal koji Peking razvija bez ikakve kontrole.
KOOPERATIVNA BEZBEDNOST: Zbog svega navedenog ceo svet je već zabrinut u vezi s produženjem Novog START sporazuma iz 2010. koji ograničava strateški nuklearni potencijal SAD i Rusije. Taj sporazum ističe u februaru 2021, a obe strane su iskazale dobru nameru da obnove pregovore i ograniče broj sopstvenih nuklearnih raketa. Ono što brine jeste odbijanje Kine da se priključi pregovorima i postizanju sporazuma. U ovom trenutku niti jedan sporazum ne obavezuje Peking ni na transparentnost podataka ni na ograničenje nuklearnih projektila, bez obzira na domet.
Srbija nema potencijala da utiče na globalnu bezbednost niti na ključne činioce u svetu. Međutim, naša obaveza je da analiziramo i procenjujemo globalne bezbednosne rizike, te na osnovu toga unapređujemo nacionalnu bezbednost kroz afirmaciju kooperativne bezbednosti. U uslovima kada se u svetu stvaraju sajber i kosmičke snage, nema potrebe da nam parauniformisani ministar odbrane militarizuje regionalni narativ. Tehnološka inferiornost mnogih zemalja, posebno u regionu, upućuje na saradnju u oblasti bezbednosti i partnerske ili savezničke odnose. Jedino je pitanje ima li ovako komponovana Vlada Srbije sposobnosti da u svetu ili region pronađe bar nekog pouzdanog saveznika.
Izvor: Novi magazin