Autor: Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike
Nije prošlo mnogo vremena od nabavki šest višenamenskih aviona MiG-29 koje su pompezno predstavljene javnosti kao nikad viđena donacija. Da bi bile na neophodnom nivou za savremenu upotrebu, Ministarstvo odbrane je naknadno moralo za sve letelice da plati, i remontovanje modernizaciju, čitavih 185 miliona dolara. Sada paradoksalno zvuči procena da bi nabavka šest modifikovanih novih aviona istog tipa bila jeftinija za 53 miliona dolara. Zato se transparentnost nabavki nameće kao imperativ, posebno kod ugovora u kojima su uključena lica koja su lično zainteresovana za nabavke od privilegovanih dobavljača.
Po uobičajenim uzusima, donacija predstavlja dar, a ne povratnu obavezu. Čak je i Ministarstvo odbrane u svom Informatoru o radu objavilo pregled donacija u kojem se vidi da su u periodu od 2014. do 2018. godine, SAD najviše donirale sistemu odbrane i to 10 miliona dolara u opremi i novcu. Ipak, izostavili su donaciju višenamenskih vozila Hamer koji su delom isporučeni u tom periodu, i to kao poklon. Na nivou države, uspostavljena je baza ISDACON koja evidentira donacije, odnosno razvojnu pomoć Srbiji u svim oblastima u poslednjih pet godina. Ne treba biti prorok da se pogodi da je EU ubedljivo na prvom mestu donatora sa upućenih nešto manje od 1.800.000.000 evra, dok su SAD na 4. mestu sa doniranih ukupno 71.334.256 evra. Donacije Ruske federacije nisu evidentirane jer se ne nalaze među 11 najvećih donatora Srbiji.
Međutim, u medijima se uglavnom zanemaruju činjenice o donacijama i gradi se moderan mit o virtuelnoj bratskoj pomoći. Neprimeren odnos prema EU koja je u poslednjih 20 godina, u dobroj meri, revitalizovala privredni i zdravstveni sistem Republike Srbije, kao i državnu upravu, vidi se i u istraživanju javnog mnjenja gde su građani uglavnom u zabludi o najvećim donatorima. Samo u zdravstvenom sektoru, EU je donirala više od 200 miliona evra za opremanje bolnica, laboratorija, instituta za javno zdravlje i zavoda za transfuziju krvi i obezbedila 252 ambulantna vozila za zdravstvene centre širom Srbije, od kojih je 122 isporučeno sa respiratornim ventilatorima. Kroz Evropsku investicionu banku, EU je plasirala i 250 miliona evra za rekonstrukciju i izgradnju 20 velikih bolnica u celoj Srbiji, uključujući Institut Torlak i Klinički centar Niš. Veoma je teško u Srbiji pronaći opštinu koja od EU nije dobila donaciju za poboljšanje zdravstvene zaštite poput modernije operacione sale, urgentnog centra, ambulantnih vozila, bolničke kuhinje ili centra za hemodijalizu.
U jeku pandemije koronavirusa COVID-19 važno je naglasiti da je EU opremila referentne laboratorije između ostalog i sa robotizovanim sistemom za rukovanje uzorcima koji značajno olakšava proces testiranja i čine ga bezbednijim. Samo u izgradnju i opremanje laboratorije u Batajnici, EU je uložila 7.5 miliona evra. Od uvođenja vanrednog stanja, EU je ponudila paket pomoći vredan 93.4 miliona evra u donacijama, zajedno sa nizom nefinansijskih mera pomoći. Od toga, 15 miliona evra je opredeljeno za hitne potrebe u suzbijanju pandemije, a 78 miliona evra za ekonomski oporavak.
Potpuno je nepoznato da je najmoderniji i najsavremeniji aparat Real Time PCR – Quant Studio 5 koji je od strane nadležnih svetskih institucija preporučen za ispitivanje biološkog materijala na prisustvo koronavirusa, dobijen kao poklon Evropske komande vojske SAD koja ga je donirala Kliničkom centru Niš. Poklonjena oprema je namenjena ranoj dijagnostici velikog spektra bolesti i samo ovim aparatom je moguće uraditi oko 1200 analiza na virus COVID-19 za 24 časa.
I bez obzira na činjenice, potpuno neprimeren je odnos koji se javno pokazuje prema EU. Stiče se utisak, neko bi rekao da je činjenica, da se u medijima, ali i u političkom narativu, sakrivaju podaci o pomoći koju nam je EU donirala tokom proteklih 20 godina. Od pojedinih političara ne možemo ni očekivati drugačiju retoriku jer bi im to bilo u suprotnosti sa političkom platformom, često bizarnih antiEU stranaka. Ali to nam, kao društvu koje se definitivno strateški opredelilo za EU integracije, ne umanjuje sramotu za izostalu reakciju. Kao i za edukaciju ili pojašnjenje svih činjenica vezanih za pomoć Srbiji.
Pandemija će proći, a sanacija štete koja je prozrokovana kako na zdravlje građana, tako i na privredne subjekte, pa i na samu državu, iziskivaće mnogo energije, znanja, ali i pomoći od stvarnih prijatelja koji mogu i žele da pomognu. Da li smo zaslužili ikakvu pomoć i kako će reagovati zvaničnici EU i zemalja članica tek ćemo da vidimo, ali ono što izvesno znamo je da će skupo plaćene donacije u vidu starih aviona biti i dalje u fokusu srpske javnosti.
Izvor: Dnevni list “Blic”