Autor: prof. dr Ljubica Vasić, saradnica Saveta za strateške politike
Važan nacionalni strateški cilj Srbije jeste pristupanje Evropskoj uniji, međutim, u eri globalizacije pragmatična strateška partnerstva su neophodna. Članstvo u Evropskoj uniji pruža mogućnosti za ekonomski razvoj kroz jasno definisane instrumente za stvaranje pravne države. Međutim, nijedan od ovih instrumenata ne može da dovede do kompletne implementacije standarda ukoliko država nije u isto vreme i regulator i stimulans. (Vasić, 2021) U novoj rundi takmičenja velikih sila, Kina i Rusija izazov su za i za zapadnu i transatlantsku bezbednost, i to ne samo na Zapadnon Balkanu. Region je oblikovao istorije moderne Evrope i vekovima je bio kapija između Istoka i Zapada. U poslednjih nekoliko godina, spoljni igrači imaju pojačan angažman i uticaj u region, pa se tako oseća prisustvo autoritarnog duha spoljašnjeg uticaja na Zapadni Balkan koji bi mogao da se opiše kao „proces kalemljenja”. Tu se za prevlast bore zemlje poput Rusije i Turske sa dugom istorijom angažovanja u regionu, zatim zemlje kao što su Kina i Zalivske države koje imaju više komercijalni pristup a koji se materijalizauje kroz infrastrukturna ulaganja. (Dancing in the Dark: The West, China and Russia in the Western Balkans, 2020)
Diverzifikacija partnera, odnosno pragmatičan pristup biranju strateških partnera u sprovođenju nacionalne agende i zaštite nacionalnih interesa, u skorije vreme otvara mnoga pitanja a jedno od njih je pitanje načina hibridnog delovanja neke zemlje u odnosu na drugu sa ciljem ostvarivanja isključivo svojih/njenih strateških ciljeva. Pre nego što pređemo na konkretan primer, trebalo bi kratko reći da karakteristike novih koncepata ratovanja, poput hibridnog kao savremene forme ratovanja, ukazuju na nedostatak objašnjenih klasičnih teorija o savremenim ratnim sukobima koji ne podrazumevaju oružani sukob. (Mikić 2006: 17)
Promena suštine sukoba u savremenim ratnim sukobima polako se definiše kroz karakteristike novih modela ratovanja koji se primenjuju. S tim u vezi, uvodi se koncept „hibridnog ratovanja“ kao jedno od suptilnih načina ratovanja koje se događa neprimetno kao manifestacija meke moći jedne zemlje u ostvarivanju njenog strateškog cilja, u krajnjem slučaju i strateške hegemonije. Cilj onoga ko se služi tehnikom hibridnog ratovanja jeste da utiče na način razmišljanja političke elite zemlje njenog delovanja pa samim tim i građana određene zemlje. „U hibridnom ratu, naglašena je uloga ne vojnih sredstava subverzivne prirode. U idealnom slučaju, napadajuća država ne treba eksplicitno da koristi vojnu silu. Ako se koristi vojna sila, ona se koristi tajno“. (Jagello 2000 for NATO Information Centre in Prague, 2015) Operacije uticaja su aktivnosti dizajnirane da odvuku pažnju, ometaju, odvrate ili iskrive percepciju ciljane zemlje o određenoj situaciji. Čineći to, operacije uticaja utiču na sposobnost zemlje da efikasno deluje u sopstvenom interesu manipulišući informacionim okruženjem na mikro ili makro nivou na načine koji su često prikriveni, nepripisivi ili poricani. Na makro nivou, ove aktivnosti bi mogle da imaju za cilj da lome javnu podršku i potkopaju poverenje javnosti u lidere i institucije, da iskoriste slabosti i podele između saveznika i strateških partnera, da potkopaju kolektivnu akciju, ili jednostavno da dovedu do njenog odlaganja i skretanja na načine koji daju stratešku prednost protivniku. Na mikro nivou, operacije uticaja mogu biti usmerene na pojedince (uključujući donosioce odluka), grupe ili zajednice da podstaknu akcije koje mogu poremetiti, odložiti ili obeshrabriti efikasnu akciju. (Influence and Escalation, 2021)
Demokratizacija je bila ključna karakteristika „evropeizacije“, dok je „šargarepa“ članstva bila od koristi za motivisanje političkih elita u zemljama pristupnicama da usvoje i sprovedu važne demokratske strukturne reforme. Poslednjih godina, apetit EU za proširenjem je splasnuo, srazmerno povećanim sumnjama unutar EU upravo od strane društava država članica prema sopstvenim institucijama, ali i zbog skepticizma koji proizilazi iz raznolikih rezultata koje smo videli nakon ranijih pristupanja. Percepcija da je EU dostigla svoj pun apsorpcioni kapacitet postepeno je stvorila „zamor od proširenja” među populacijom Evrope i unutar njenih institucija, što dovodi do konsekventnog „zamora od reformi” na Zapadnom Balkanu. To je takođe doprinelo padu javne podrške za proces integracije. (Dancing in the Dark: The West, China and Russia in the West Balkans, 2020) Dok napredak u savremenim tehnologijama od digitalnog uticaja i umreženije društvo postavljaju nove izazove za kreatore politika, osnovni ciljevi uticaja pomenutih operacija ostaju isti: one postoje da stvaraju ili pogoršavaju podelu, pojačavajući postojeće neprijateljstvo između zajednica u jednoj zemlji, stvarajući nepoverenje između vlada i njihovih građana, ili izazivanje antagonizma među saveznicima. Operacije uticaja mogu da se osmisle tako da direktno ciljaju na interese jedne zemlje ili mogu da ometaju odnosno da umanje sposobnost ciljane zemlje da otkrije i odgovori efikasno na uticaje. Na mnogo načina, ove operacije funkcionišu poput tehnike nametanja troškova. Čak i ako ciljana zemlja uspe da identifikuje operaciju uticaja i da joj se efikasno suprotstavi, ove tehnike mogu zauzvrat u još većoj meri da povećaju finansijska, politička, diplomatska i druga sredstva neophodna za postizanje prihvatljivog ishoda. (Influence and Escalation, 2021)
Današnje operacije uticaja odražavaju konvergenciju tehnika uticaja stare škole još iz Hladnog rata sa taktikom koja je moguća samo u eri koja postaje intenzivno digitalizovana. Operacije i taktike uticaja mogu da koriste jedinstvene, jednokratne pristupe ili mogu da kombinuju različita sredstva da bi se poboljšao uticaj operacije i tako se povećale šanse za uspeh. To uključuje taktike kao što su operacije hakovanja i curenja informacija, falsifikovanja, podsticanje fleš mobova, podmićivanje, prinuda i zastrašivanje, preplavljivanje informacione zone, izazivanje haosa da bi se obezbedilo pokriće za rizičnije operacije uticaja. Državne organizacije i drugi akteri sa mogućnostima naprednog prikupljanja obaveštajnih podataka i resursima koji omogućavaju upotrebu novih tehnologija digitalnog uticaja nastaviće da smatraju da su operacije uticaja od posebnog značaja u pružanju podršci različitim strategijama pre sukoba, posebno zbog toga što digitalna tehnologija omogućava da takve operacije cvetaju po niskoj ceni, sa ograničenom atribucijom, i sa ubrzanom brzinom i prodorom. (Influence and Escalation, 2021)
U ovom tekstu, kao uvodu u jednu opsežnu analizu kratko ćemo se osvrnuti, tek u nagoveštajima, na prisustvo Kine u Srbiji. Region Balkana postao je kinesko strateško čvorište koje bi konačno moglo da poveže luku Pirej u Grčkoj (koju je Kina dobila 2016. godine) sa zemljama centralne Evrope, a samim tim i sa tržištima EU (Italijanski institut za međunarodne političke studije). S tim u vezi moglo bi da se kaže da Kina nastoji da nadjača uticaj Rusije u Srbiji, pa tako i uticaj Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata koji su postali glavni partner Beograda u arapskom svetu u poslednjih devet godina, sa rastućim partnerstvom u oblastima avijacije, urbane izgradnje, poljoprivrede i odbrane. Srbija ostaje, uslovno rečeno, energetski zavisna od Rusije, sa kojom ima i vojnu saradnju (www.euractiv.com). S druge strane, zavnični Peking u međuvremenu je dodatno proširio saradnju sa Beogradom u raznim oblastima. Kada je reč o igri moći, Rusija i Kina, pored drugih svetskih sila, nadmeću se strateški sa Evrpskom unijom u Srbiji. Započinjanjem pristupnih pregovora sa Evropskom unijom država Srbija se obavezala na ispunjavanje neophodnih kriterijuma kako bi do tog cilja i došla. Upravo zbog definisanog spoljnopolitičkog pravca u kome se Srbija kreće potrebno je pažljivo analizirati različite procese koji se odvijaju u međunarodnim odnosima jer se ti procesi odražavaju na Srbiju koj pokušava da balansira između interesa EU u celini, Kine, NATO, Rusije i SAD. (Vasić, 2021)
U protekloj deceniji mnogi veliki infrastrukturni projekti u Srbiji finansirani su kineskim kreditima i svi ugovori su dodeljeni kineskim kompanijama. Prema istraživanjima UniCredit Research-a, Kina nije glavni spoljni kreditor, ali će se njen udeo u spoljnom dugu vlade verovatno, povećati ako se zajmovi isplaćuju u skladu sa ugovorima. Takvi krediti obično se daju na period od 15-20 godina, sa petogodišnjim grejs periodom i kamatnim stopama između 2% i 3%. Ugovoreni iznos kineskih kredita u Srbiji je ekvivalentan 7% prošlogodišnjeg BDP-a. Među ovim projektima su modernizacija i rekonstrukcija dve deonice mađarsko-srpske železničke veze. (www.euractiv.com) Građani i aktivisti intenzivno ukazuju na posledice pomenutih sklopljenih poslova po životnu sredinu. U svom nedavnom izveštaju Evropski parlament je izrazio zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti i procene uticaja kineskih investicija i kredita na životnu sredinu i društvo u Srbiji, i širom Zapadnog Balkana.
Kina se u svojoj spoljnopolitičkoj strategiji oslanja na meku moć. Zato diverzifikuje svoj pristup obrazovanju i akademskoj saradnji u smislu da oni sada prevazilaze državne institucije (Evropski savet za spoljne odnose). Ova vrsta saradnje, osmišljena da razvija odnose i ugrađuje svoj uticaj u društvu, politici i privredi, već prevazilazi tradicionalni obim saradnje sa univerzitetima i kroz Konfucijeve institute. Umesto toga, sve veći naglasak se stavlja na rad sa lokalnim vlastima, privatnim kompanijama i različitim kineskim organizacijama. Kineski kulturni centar u Beogradu koji će se fokusirati na umetnost, književnost i druge oblasti kulturnog angažovanja biće napravljen po uzoru na druge centre u Bugarskoj, Grčkoj i Rumuniji. Ova vrsta angažovanja je logičan sledeći korak za prisustvo Pekinga u regionu. Kina vidi kako se njeni potezi tumače širom sveta i jasno im je da moraju biti aktivniji u prenošenju svoje priče (Evropski savet za spoljne odnose). S obzirom na prisustvo i preklapanje u starteškim ciljevima moglo bi da se kaže, a ponovićemo to više puta, da se Kina nadmeće sa Rusijom na Balkanu, posebno u Srbiji. Međutim, Evropska unija iznela je stav da bi Srbija trebalo da diverzifikuje izvore nafte i gasa. U skladu sa tim preporukama, Srbija bi posebno trebalo pažljivo da razmotri, uključivši u proces razmatranja širok spektar stručnjaka iz raznih oblasti, kakvi projekti su u planu za implementaciju. Isto, Srbija bi trebalo posebno da ima u vidu da li kompanije koje ulažu “u energetske projekte zapošljavaju našu ili svoju radnu snagu, da li poštuju sve regulative propisane od strane države Srbije kako se država ne bi suočila sa još većom stopom korupcije”. (Vasić, 2021)
Prema rečima stručnjaka za industriju potrošnja energije u Aziji raste ne samo u Kini, već i u Indiji i drugim zemljama. Energetska kriza preusmerava Kinu prema drugom ruskom gasovodu s obzirom da te isporuke niko neće da kupuje i da je njihova cena već zagarantovana. Ono što treba uzeti u obzir jeste rizik da Turmenistan, kao najveći snabdevač gasa Kine, ukine isporuke gasa, što u pozadini ima posebnu dodatnu političku konotaciju uzevši u obzir nedavna dešavanja u vezi sa povlačenjem američkih trupa iz Avganistana. (www.webtribune.rs) U Srbiji, rastući uticaj Kine naišao je na mali otpor s obzirom da su nedavno radnici i ekolozi širom zemlje izrazili zabrinutost zbog zagađenja usled realizacije investicionih projekata u vlasništvu kineskih kompanija. Protesti zbog zagađenja životne sredine u Beogradu 10. aprila privukli su hiljade ljudi i doveli do toga da je vlada naredila rudniku bakra Zijin u Boru da obustavi rad zbog nepoštovanja ekoloških standarda. Takođe je naložila da fabrika za reciklažu u kineskom vlasništvu u blizini Zrenjanina obustavi svoju proizvodnju upravo zbog štete koju nanosi životnoj sredini. (https://www.rferl.org/a/china-balkans-ties-using-serbian-universities/31249503.html)
Teritorija Balkana, sa svojim kulturološkim, verskim i političkim nasleđem, predstavljala je granicu između Evrope i Rusije. Ruski interes, koji se pre svega odnosio na suzbijanje interesa Turske, a kasnije i Zapada, učinio njenu teritoriju više nego zanimljivom za svoje aktivnosti. Srbija je svojom vojnom neutralnošću napravila svojevrstan prekid u proširenju NATO-a na prostoru Zapadnog Balkana. S druge strane, Srbija je aktivna članica NATO programa pod nazivom Partnerstvo za mir (Vasić 2018). „Meka moć” neke zemlje počiva prvenstveno na tri resursa: njenoj kulturi, njenim političkim vrednostima i njenoj spoljnoj politici, (Nye: 1990) ali ona ne može postojati sama. Diskusija o mekoj moći Kine ili Rusije na Zapadnom Balkanu je neodvojiva od diskusija o njihovoj ekonomskoj ili vojnoj snazi. Džozef Naj tvrdi da je uspešnim državama potrebna i tvrda i meka moć – sposobnost da se oblikuju dugoročni stavovi i preferencije strane publike. (Ikenberry: Foreign Affairs, 2004) Dakle, meka moć je samo jedna komponenta moći – i retko je dovoljna kao datost sama po sebi.
Politika otvorenosti prema vodećim svetskim silama ukoliko se sprovodi prema jasno definisanom nacionalnom strateškom cilju, omogućava malim državama da smanje svoju zavisnost od njihovih interesa. Potreba za pragmatičnom diverzifikacijom partnera je više nego izvesna. Kako bi privukle strane investicije, srpske kompanije bi trebalo da znaju da njihov novac neće da bude proćerdan, preusmeren ili štaviše ukraden. Možda i više nego naoružanje ili čak više nego rakete različitog dometa, ove gorepomenute stavke postale su novo sredstvo modernog načina ratovanja. (Vasić, Savet za starteške politike, 2021)
Tekst je proizvod istraživanja zasnovanog na teoretskim i medotološkim promišljanjima i javno dostupnim podacima, i ne predstavlja stav ustanove u kojoj je autorka zaposlena.