U ponedeljak, 17. maja 2021. godine, na Zoom platformi je održano treće predavanje u okviru Akademije “Diplomatija za mlade”. Predavač je bio Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost i programski direktor Beogradskog bezbednosnog foruma. Tema predavanja je bila “Vojni dijalog – studija slučaja dijalog između Beograda i Prištine”. Marko Savković se na početku predavanja predstavio polaznicima i iz ličnog ugla predstavio dijalog Beograda i Prištine.
Na uvodu u predavanje, gospodin Savković je govorio o svojim aktivnostima u vezi sa dijalogom i koji su to problemi koji su se dešavali od proglašenja kosovske nezavisnosti pa do danas i na koji način je on sa svojim saradnicima pokušao da doprinese dijalogu između Beograda i Prištine.
Nakon toga, osvrnuo se na saradnju Vojske Srbije sa KFOR misijom koja je jedna od primera pozitivne saradnje koju ima Vojska Srbije. Naglašeno je da je ta saradnja na vrlo visokom i profesionalnom nivou, da se redovno izvršavaju zajedničke aktivnosti i da je danas misija KFOR-a na Kosovu jedna od strana u koju Srbi sa Kosova imaju najviše poverenja. Istaknuto je, takođe, da u slučaju krize KFOR nije taj koji treba prvi da reaguje, već sistem bezbednosti Kosova. Takođe, tu je i činjenica da je NATO svestan odgovornosti misije KFOR-a, koja će posle povlačenja stranih trupa iz Avganistana biti najduža NATO misija koja traje. Dalje, gospodin Savković govorio je o tome kako je razgovarao sa predstavnicima NATO oko mandata misije KFOR-a i da li još uvek misija KFOR-a ima svrhu. Zaključak gospodina Savkovića je da će misija KFOR još uvek biti prisutna na Kosovu.
Nakon izlaganja o misiji KFOR-a, predavač je započeo temu političkog dijaloga Beograda i Prištine koji je daleko kompleksniji od veoma uspešne vojne saradnje između KFOR/NATO i Vojske Srbije. Cilj političkog dijaloga jeste postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine. Na taj način bi se “kosovska kriza” mogla smatrati završenom, makar jedan deo. Zatim se gospodin Savković osvrnuo na istoriju teritorijalnih problema u Evropi i svetu.
Predavanje se dalje nastavlja sa istorijom dijaloga Beograda i Prištine i koje stvari su postignute tokom pregovora. Dosta stvari je urađeno na normalizaciji odnosa, pogotovo od 2013. godine. Cilj dijaloga jeste normalizacija odnosa, protoka punika i robe, normalizacija života za sve stanovnike Kosova. Tu su bile prisutne i provokacije sa obe strane koje su bile režirane, ali i one koje nisu i koje su uticale na sam dijalog. Potpisivanjem Briselskog sporazuma 2013. postignut je kompromisni sporazum i tasirao je put ka sveobuhvatnom rešenju kosovskog problema. Sporazumom su izbegnuta nezgodna statusna pitanja, a fokus je bio situacija na severu Kosova. Briselskim sporazumom je podignuta bezbednosna situacija na severu Kosova, a severni deo Kosovske Mitrovice je ušao u politički sistem Kosova. Predavač je dalje nastavio priču o politici koja se odvija na severu Kosova i govorio je o Zajednici srpskih opština koja do sada nije formirana.
Drugo veliko pitanje je razgovor o statusnim pitanjema, te Savković ističe da se tu nije mnogo odmaklo. To je status Zajednice srpskih opština, status Crkve, kao i pitanje nevećinskih zajednica na Kosovu. Ističe se i to da Kosovo nije dostiglo adekvatan nivo multietničkog društva gde se poštuju ostali narodi na Kosovu. Ističe se, takođe, i kolika je uloga Crkve na Kosovu i kakav uticaj ima na Srbe sa Kosova. To je institucija kojoj Srbi na Kosovu najviše veruju i koja značajno utiče na situaciju na Kosovu. Istaknuto je da je Aneks B Ahtisarijevog plana u potpunosti bio posvećen samo statusu Crkve i da su u okviru tog plana predviđene 44 zaštićene zone za Crkvu. Savković dalje ističe iz svog ugla da je potrebna ponovna provera stanja tih zona i u kakvom stanju se nalazi kulturna baština Srpske pravoslavne crkve. Mnogo toga je stradalo za vreme rata na Kosovu, tokom bombardovanja 1999. i nakon sukoba Srba i Albanaca sa eskalacijom 2004. godine.
Treće veliko pitanje jeste stolica u Ujedinjenim nacijama za Kosovo. Gospodin Savković je govorio da je stolica u UN izuzetno značajna jer bi se sa članstvom Kosova u UN potvrdila i njihova državnost. Dalje se nastavlja priča o politici Srbije protiv prijema Kosova u UN za koju gospodin Savković ističe da je bila izuzetno uspešna. Tu je takođe i priča oko prijema Kosova u Interpol, nakon čega je stigla molba da Srbija prekine sa diplomatskim aktivnostima oko UN-a i Interpola. Veliki igrači su i dalje članovi EU koji nisu priznali Kosovo. Postoje meka i tvrda struja, meka struja (Slovačka, Ruminija i Grčka) bi preispitali odluku o nepriznavanju u slučaju dogovora između Beograda i Prištine, dok bi tvrda struja (Španija i Kipar) teško priznala Kosovo u slučaju dogovora Beograda i Prištine. Predavač se dalje vratio na 2018/2019 godinu kada je prividno delovalo da je rešenje skoro bilo postignuto. Ključna stvar oko kosovskog problema jeste i sama internacionalizacija ovog problema, odnosno sukobi unutar Saveta bezbednosti UN-a.
Četvrta grupa pitanja su ekonomija i međusobna potraživanja. Tu je problem izuzetno složen, jer se ne radi samo o ekonomskoj saradnji, nego su otvoreni problemi međusobnih potraživanja, imovine, predmeta građana i razne dokumentacije. Tu su problem i penzije građana albanske nacionalnosti koji su radili na teritoriji centralne Srbije, kao i problem nestalih. Danas je te probleme preuzeo Miroslav Lajčak i do sada su napravljeni neki pomaci na tim poljima.
Sa druge strane, trenutno je problem u dijalogu taj što Priština ne želi da primeni ništa što je dogovoreno dok se ne stekne sveobuhvatni sporazum. Sa jedne strane, Srbija i dalje uživa u ekonomskoj pomoći EU, otvara poglavlja, razvija ekonomiju, dok sa druge strane Kosovo stagnira, ekonomija je u lošem stanju, ne postoji vizna liberalizacija. Dolaskom na vlast kosovskog premijera Aljbina Kurtija stvari u dijalogu su se promenile.
Na kraju se gospodin Savković osvrnuo na vrlo aktivne poslednje 3 godine dijaloga, na aktuelne non pejpere koji se svako malo pojavljuju u javnosti, kao i na potencijalnu budućnost dijaloga Beograda i Prištine. Predavanje je završeno diskusijom sa polaznicima.
