Razgovarala sa Draganom Šutanovcem Nadežda Gaće Foto: Đurađ Šimić
Srbija nije ugrožena tradicionalnim vojnim pretnjama ali asimetrične pretnje, a posebno sajber, sve su prisutnije, naglašava Dragan Šutanovac za Novi magazin.
Nakon više od dvadeset godina aktivnog bavljenja politikom Dragan Šutanovac je danas predsednik Saveta za strateške politike, jedne u nizu nevladinih organizacija u Republici Srbiji. Zašto nije u politici i šta mu znači rad u Savetu za Novi magazin između ostalog kaže: „Nikada nisam kalkulisao sa vrednostima niti odstupao od glavne političke ideje Demokratske Stranke a to je Srbija na Zapadu. Duboko verujem da sam dao izuzetan doprinos toj ideji ali očigledno je da sa svojim iskustvom i sa ljudima koji se angažuju u Savetu za Strateške Politike još mnogo toga mogu učiniti kako bi se ponudila rešenja neophodna za poboljšanje kvaliteta života građana u Srbiji. Moji saradnici su dokazani stručnjaci iz oblasti odbrane, bezbednosti, regionalne politike i kao takvi siguran sam da mogu da pomognu našem društvu.“ Šutanovac napominje da svi rade kao volonteri da se za projekte angažuju mladi ljudi. Uveren je da su za kratko vreme postali uticajni i čitani od Moskve pa do Vašingtona i naglašava, nažalost, da njihov sajt doživljava na dnevnom nivou sajber napade. Ipak Šutanovca, bivšeg vojnog ministra pitamo da oceni način nabavke i donacije naoružanja i vojne opreme u Vojske Srbije tj. da li se vojska sprema za ratove slične onim devedesetih ili za odgovor na savremene bezbednosne izazove.
Opremanje vojske ne vodi nužno u pripreme za ratne operacije. Vojska Srbije je devastirana tokom ratova devedesetih, gro naoružanja i vojne opreme datira iz druge polovine prošlog veka tako da je svakako neophodno zanavljanje novom modernom opremom. Medjutim, stičem utisak da se izuzetno sporo prihvataju promene i svetski trendovi. Nekada smo imali mornaricu i kopnenu vojsku, razvojem vazduhoplovstva dobili smo i ratnu avijaciju medjutim sve to je daleko za nama imajući u vidu da su trenutno najaktuelnije sajber pretnje a stičem utisak da se na tome najmanje radi. Po mom sudu, Srbija nije ugrožena tradicionalnim vojnim pretnjama ali asimetrične pretnje, a posebno sajber, sve su prisutnije. Podsetiću vas na slučaj kada je grupa hakera amatera blokirala jedno javno preduzeće u Novom Sadu i kada je tražen novac kako bi se uklonili virusi. Možemo samo da zamislimo šta bi se desilo da je napad došao od neke visoko razvijene vojne jedinice za sajber ratovanje. Dakle, gradjani vole da vide avione, tenkove, haubice… ali glavna pretnja je, upravo kao i ovaj koronavirus, nevidljiva. Vojni vrh se po pravilu priprema za protekle ratove, umesto da sagledavaju moderne izazove, rizike i pretnje kako bi generisali efikasne odgovore.
Šta mislite o učestaloj priči obaveznog služenja vojnog roka i da li je to u duhu spoljnopolitičkih prioriteta poput uspostavljanja regionalnog poverenja? I kakvu bi to poruku poslalo mladima u zemlji?
Sa velikom pažnjom posmatram izjave kako državnog tako i vojnog vrha i malo je reći da sam iznenadjen. General Mojsilović sadašnji načelnik generalštaba bio je jedan od vodećih oficira koji su smatrali da Vojska Srbije treba da se ustroji po NATO standardu, pre mog dolaska radio je na novoj organizaciji vojske usled koje su mnoge kasarne širom Srbije zatvorene, bio je od najagilnijih u sprovodjenju plana profesionalizacije vojske i ukidanja obaveze služenja vojnog roka, a sada daje izjave koje su u potpunoj suprotnosti sa svime što je radio. Pre samo nekoliko dana na obuci je poginuo desetar padobranac Ognjen Trajković, gotovo u isto vreme na autoputu prevrnuo se kamion sa “Pancir” pvo sistemom i umesto da nam general da objašnjenje zašto je nivo obuke pao ispod svakog kriterijuma on nas ubedjuje kako su nam u vojsci potrebni mladići koji ne žele da nose uniformu. Posle punih deset godina Srbija i dalje nema ni aktivnu ni pasivnu rezervu, ministri se slikaju u uniformama a reforme kaskaju, ništa novo se ne nudi sem povratka na komunistički sistem organizovanja vojske od čega su odustale gotovo sve zemlje Evrope, uključujući i Rusku Federaciju čiji predsednik Putin je najavio prelazak na potpuno profesionalizovan sastav vojske. A što se tiče mladih, treba da znaju da po pravilu najveći zagovornici vraćanja obaveze služenja prvi pokušavaju da izbegnu ili da iskoriste neke veze za bolji položaj. Da li treba naglasiti da u VS imamo generale čiji sinovi nisu služili vojni rok. Na kraju bi opet bilo kao i u JNA, šefovi vojnih odseka postali bi “mali Bogovi”, sitna korupcija bi cvetala a vojska ni na koji način ne bi poboljšala svoje operativne sposobnosti sa mladićima koji nevoljno idu na odsluženje ili se jednostavno pozovu na prigovor savesti.
Može li se graditi kredibilitet vojne neutralnosti na Balkanu uz stalnu tabloidizaciju regionalnog konteksta i agresivnu retoriku pojedinih zvaničnika? I da li vojna neutralnost podrazumeva i spoljnopolitičku neutralnost obzirom da stalno odbijamo da se usaglasimo sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU?
Od momenta kada se Srbija opredelila za članstvo u EU mi više ne možemo da budemo neutralni a nismo ni nezavisni. Srbija na svaki način zavisi od EU i krajnje je vreme da se to jasno kaže. Razumem potrebu da se naglase naši bratski partneri ali Srbija svojim “bratskim partnerima” plaća skuplji gas nego Madjarska. U isto vreme naši proizvodi se najviše prodaju u NATO zemljama imajući u vidu da su nam glavni ekonomski partneri gotovo svi u NATO. Pitanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike je za Srbiju izuzetno teško kada se radi o Ruskoj Federaciji ali nemam razumevanja zašto je to tako i kada se radi recimo o ruskom državljaninu Prigozinu kome je EU uvela sankcije, a koji nije ruski zvaničnik.
Da li aktuelno gomilanje trupa Ruske Federacije na granici sa Ukrajinom, hibridno ofanzivno delovanje i agresivan obaveštajan rad potkopava nade u jedinstven pristup savremenim izazovima? I kako se to odražava na Srbiju?
Pritisnuta sankcijama i ekonomskim problemima Rusija traga za poljem na kome može da igra makar kao regionalna sila i zveckanje oružjem na granici sa Ukrainom je upravo to. Medjutim pored tvrde moći Rusija uveliko vodi sajber aktivnosti i čak i agresivna obaveštajna dejstva koje su na zapadu prepoznate kao izuzetno neprijateljske dok u isto vreme pandemiju koristi za plasiranje svoje meke moći. Nedavna proterivanja ruskih obaveštajaca iz Bugarske, Češke, USA… doduše Srbija nije proterala vojnog obaveštajca koji je davao novac našem vojnom penzioneru ali ga je ambasada poslala nazad u Moskvu, pokazuje da se i kod nas vodi obaveštajni “rat” koji ima svoju dinamiku a koji se nikako ne uklapa u proklamovane spoljno političke ciljeve Srbije.
Za Srbiju je izuzetno opasna, a verujem da to nije promaklo ni zvaničnicima drugih država, nedavna izjava ambasadora Lazanskog koji najavljuje otvaranje Informacionog Peterburškog centra u Beogradu. Podsećam da su upravo optužbe za mešanje u izbore u USA išle na račun trol farme iz Peterburga čiji je osnivač Prigozin koji je stavljen na crnu listu EU jer se dovodi u vezu sa paravojnim formacijama Wagner grupe koje učestvuju u ratu u Libiji i Siriji.
Videli smo na društvenim mrežama da povremeno putujete u SAD i sastajete se sa visokim zvaničnicima. Kakav pristup regionu ima nova administracija, može li se očekivati posvećenost Vašingtona stabilizaciji Zapadnog Balkana?
Vreme kada je Balkan bio istok zapadu a zapad istoku je davno za nama. Gotovo sve zemlje bivše SFRJ su trajno opredeljene za bezbednosne i političke integracije bilo u NATO ili EU i to je danas realnost. Predstavnici administracije Bele Kuće sa kojima imam priliku da prijateljski razgovaram žele da vide napredak celog regiona, žele da vide kako Srbiju tako i ceo region u sastavu EU a imperativ im je i NATO čime bi se konačno stavila tačka na eventualne sukobe u regionu. Svako ko misli da se američki predsednik budi sa pitanjem šta se dešava u Srbiji ili regionu, ne razume ili jednostavno nema svest o globalnim problemima. Dakle, na nama je da posvećeno radimo na podizanju kapaciteta našeg društva i da kucamo svakoga dana na vrata uspavane EU. Za Vašington vreme sukoba je prošlost, a vreme napretka zavisi pre svega od nas i naše iskrene odluke a onda sledi i jasna podrška. Politika četiri stuba je doživela krah i vreme je da to svi shvatimo.
Da li ste se sreli sa nekom od bitnih osoba iz američke administracije koja učestvuje u rešavanju kosovskog problema? Kakva je sudbina pregovora po vašem mišljenju?
Jedan sam od poslanika koji je podržao Briselski sporazum i za razliku od mnogih kolega iz opozicije koji su zaboravili da su nam u to vreme davali stranačku instrukciju da glasamo za izveštaj u okviru koga je bio i sporazum, ja i danas mislim da je to bio dobar potez. Verovatno je mogao biti i bolji ali u datom trenutku ovaj je bio realnost. Sad je lopta kod predstavnika Prištinske vlasti i Brisela. Ukoliko je Brisel imao toliko kuraži da nas okupi i praktično garantuje za sprovodjenje sporazuma sad je vreme da završe svoj deo posla, odnosno nadju način da primoraju i drugu stranu da ispuni obaveze i tu nema prostora za manipulisanje. Nepodeljeni utisak mi je da niko od sagovornika u Vašingtonu nije imao zamerke na stav da je pre nastavka daljeg “sporazumevanja” logično i neophodno da se ispuni već potpisano u suprotnom sve se svodi na unapred smišljene prevare a to ne može da bude rešenje.
Odlazak Angele Merkel će definitivno promeniti političke odnose u EU. Da li Brisel ima snagu da motiviše region u posvećenosti evropskim integracijama?
Kako stvari stoje, odlazak kancelarke Merkel ne samo da će uzdrmati EU već je sad očigledno da će se i u samoj Nemačkoj desiti promene sa odredjenim konsekvencama. Na kraju, bez obzira na lidere EU Srbija ima toliko toga da uradi na poboljšanju kvaliteta života i podizanju standarda u svim segmentima našeg društva tako da u ovom trenutku i ne treba mnogo da se opterećuje dešavanjima u EU.
Svedoci smo tendencije pada podrške evropskim, a posebno evroatlantskim integracijama u Srbiji. Isto tako, većina zemalja regiona je pristupila NATO, a vidimo da ulažu i maksimalne napore da završe i učlanjenje u EU. Kako Vi vidite Srbiju za 10 godina?
U treću deceniju XXI veka, baš kao i u poslednju XX veka, ušli smo bez iskrenog saveznika, opredeljeni za EU a u isto vreme sve čvršće se držimo dalekog istoka koji jedini ima ozbiljan potencijal da parira EU i USA. Uvek sam optimista i želim da verujem da će Srbija biti moderna, gradjanski uredjena država, sa smenljivom vlašću, poštovana i na istoku i na zapadu ali jasno opredeljena za zapadne vrednosti kroz članstvo u EU. Vremenom će i pitanje kolektivne bezbednosti doći na red imajući u vidu da ne možemo da napredujemo kao usamljeno ostrvo ma koliko egzotično izgledalo. Pitanje je kada će se to dogoditi i kada će politička elita raditi u interesu gradjana rasterećena trenutnih rejtinga koji se po pravilu dobijaju na osnovu emocija a ne racija. Veliki vizionari bilo u politici, biznisu ili nauci mnogo pre gradjana znaju šta je najbolje za gradjane, sad je pitanje da li Srbija ima vizionare dovoljno hrabre da reformišu zemlju a da se pri tom ne udvaraju niskim strastima dela biračkog tela.
Kako ocenjujete državni pristup vakcinaciji i regionalnu politiku u tom kontekstu, srpski političari su poklanjali vakcine regionu, da li se takva vrsta spoljnopolitičke investicije može kapitalizovati? Da li ste se i Vi vakcinisali?
Svi članovi moje uže i šire porodice su se vakcinisali i vrlo smo aktivni u kampanji promocije nauke koja je omogućila da čovečanstvo bude mnogo zdravije nego nekad. Dakle za mene vakcinacija je civilizacijsko pitanje i dajem punu podršku svima koji rade na promovisanju masovne vakcinacije. A što se tiče spoljno političke promocije tzv meke moći, nemam dilemu da je to dobar potez i da ga treba pohvaliti. Na kraju krajeva, ne može se Srbija izolovati tako da na nas ne utiče stepen širenja zaraze u okruženju. Podela vakcina u regionu je za svaku pohvalu. Uostalom, svedoci smo koliko simpatija je izazvala odluka Vlade Severne Makedonije koja je uzvratila lepim gestom prema gradjanima Srbije koji će ovog leta bez nadoknade koristiti autoput kroz Makedoniju. Sve su to lepe vesti.
Izvor: Novi Magazin