Autor: Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i potomak žrtava operacije Kopaonik
Upotreba imperijalne Georgijevske lente u Srbiji veoma je kontroverzna jer su tokom Drugog svetskog rata ruske kolaboracione snage nacističkog režima nastavile da nose svoje ordenje uz pripadajuće lente. Tako je upravo žuto-crna imperijalna Georgijevska lenta korišćena od Ruskog zaštitnog korpusa (Russisches Schutzkorps Serbien), koji je predstavljao kvislinšku vojnu formaciju sa sedištem u Beogradu pod direktnom komandom nemačkog Vermahta.
U Srbiji je registrovano jedno autentično elitističko udruženje koje se pored deklarisanog očuvanja i negovanja slobodarskih tradicija, primarno bavi zaštitom ugleda, očuvanjem društvenog statusa i ostvarivanjem kulturno-rekreativnih i drugih potreba njihovih članova. Radi se o Klubu generala i admirala Srbije – u daljem tekstu: Klub – čije je rukovodstvo svoje intelektualne potencijale u oblasti bezbednosti podredilo lukrativnosti i privilegijama dela svojih članova. U ostvarivanju tog cilja su, nažalost celokupnog društva, veoma uspešni jer pedantno obezbeđuju kontinuitet budžetskih donacija. Tako im Ministarstvo odbrane, pored finansijske, obezbeđuje i donacije nefinansijske prirode u vidu besplatnog korišćenja službenih prostorija i organizovanih prevoza ili krstarenja brodom “Kozara”.
I pored toga, Klub “elite” osporava državno vlasništvo nad Domom Vojske Srbije, gde imaju sedište, i lobiraju da zgrada pripadne SUBNOR-u Srbije. Treba li naglašavati da su i tu prepoznali svoj interes i naprasno postali kolektivni član SUBNOR-a kako bi i oni dobili deo prava vlasništva nad nekadašnjim Ratničkim domom. Kuriozitet njihovog neprincipijelnog postupanja najbolje se ogleda u činjenici da je Ratnički dom (Dom Vojske Srbije) sagrađen donacijama članova nevladine organizacije Narodna odbrana i uz izdašnu pomoć kralja Aleksandra I Karađorđevića, a kao poklon ratnicima nakon Prvog svetskog rata koji su u dobroj meri i sami bili darodavci izgradnje. Članovi Kluba uglavnom su tokom karijere bili istaknuti članovi Komunističke partije Jugoslavije, čiji su partijski drugovi nakon 1945. upadali i prisvajali kuće srpskih domaćina, a sada žele preko boraca NOR-a da prisvoje imovinu onih protiv kojih su se nekada borili. Koliko je rad Kluba kompatibilan s programom SUBNOR-a dovoljno govori činjenica da nikad u svom radu i dokumentima nisu iskazali interes obezbeđivanja socijalne sigurnosti boraca i ratnih vojnih invalida i njihovih porodica, kao i porodica palih i umrlih boraca i invalida.
RUSOFILSTVO: Iako po Statutu vanstranačko udruženje, Klubu ne smeta kompromitacija da im predsednik Skupštine bude dnevnopolitički aktivista. Nekad vedeta Pokreta Snaga Srbije i njihov predsednik Odbora za bezbednost general u penziji Milomir Miladinović, sada aktivno zagovara povratak obaveznog služenja vojnog roka kako bi propagirao stav jednog dela vladajuće stranke, pri čemu nema argumentovano objašnjenje svih posledica, a ni uzroka aktuelnog stanja. Kad se govori o aktuelnom problemu popune i nedavnoj nemogućnosti Vojske da primi sve dobrovoljce na služenje vojnog roka, general to nesuvislo objašnjava neadekvatnom formacijom. Treba li naglašavati da Uprava za organizaciju veoma lako menja formaciju na osnovu odobrenih predloga Uprave za strategijsko planiranje. Ali očigledno se ambicija generala da se konvertira iz vojnika u političara višeg poslušništva uspešno finalizuje.
Bez obzira na menjanje političkih stranaka, Miladinović je očigledno u rad Kluba inkorporirao i Bogoljubovo nasleđe nekritičke rusofilije. Umesto definisanja i očuvanja državnih interesa Srbije, Klub nastoji da svojim delovanjem prioritetno zaštiti rusku projekciju uticaja. Tako je Klub dodelio Medalju srpskih generala i paradni bodež samo jednom stranom vojnom predstavniku, pukovniku Andreju Kindjakovu. Nije teško pogoditi da se radi o ruskom obaveštajcu koji je imao mandat izaslanika odbrane u Beogradu i u čijem je mandatu njegov potčinjeni, potpukovnik Georgij Kleban, sprovodio operativni ofanzivni rad protiv Vojske Srbije. Iako je njegova aktivnost vrbovanja oficira Vojske Srbije višestruko dokumentovana tek krajem 2018, kada je isplaćivao potpukovnika u penziji Z. K., što smo videli na Jutjubu i drugim medijima, nije propuštena prilika da ni njegov tadašnji nadređeni pukovnik Andrej Sobakin dobije od Vulina Vojnu spomen-medalju. Klub je delio i počasno članstvo, ali od stranih predstavnika samo dvojici ruskih general-pukovnika, što nije iznenađenje.
Klub je javno objavio da je primao i finansijsku donaciju direktno od ruskog izaslanika odbrane. Bez obzira na to kolika je visina te donacije i koliko se često ponavlja, u diplomatskim krugovima, a i po svim moralnim kodeksima, primanje novca od bilo koje strane obaveštajne službe predstavlja eksplicitnu kompromitaciju, makar to bila i Vojno-obaveštajna služba Ruske Federacije, koja očigledno sprovodi ofanzivna dejstva prema aktivnim i penzionisanim pripadnicima Vojske Srbije. Ne može se sa sigurnošću tvrditi da njihov rad predstavlja alter ego naše diplomatije ili pak pseudoposvećenost deklarisanoj evropskoj orijentaciji, ali sasvim sigurno Klub dezavuiše državnu politiku vojne neutralnosti, kao i deklarisane spoljnopolitičke ciljeve. Imajući u vidu svu institucionalnu podršku koju prima od države, kao i direktne donacije od trećih zemalja, upitno je kako Brisel gleda na sve naše formalno iskazane namere o evrointegracijama. Verovatno ni građani nisu previše iznenađeni, zbog čega ovakav rad nije predmet pažljive opservacije naših bezbednosnih službi.
MEDALJE: Nedavno je Klub delio i Spomen-medalje povodom 75 godina pobede nad fašizmom i 15 godina postojanja Kluba. Sama medalja vizuelno se sastoji od amblema Kluba koji se nalazi na Georgijevskoj zvezdi. Izgled same medalje na najbolji način odslikava posvećenost i opredeljenost rukovodstva Kluba. Možda bi heraldički Natalijina ramonda više odgovarala simbolu privrženosti Srbiji, ali Klub je ipak izabrao Georgijevsku zvezdu kao strani simbol vezan za rusku istoriju. Radi li se o neznanju, dodvoravanju ili iskrenom poštovanju prema Georgijevskoj lenti, stvarno je teško utvrditi.
Da li je potrebno istaći da Georgijevska lenta predstavlja ruski vojni i patriotski simbol koji se pojavio još 1769. godine kao deo Ordena Svetog Georgija. Imperijalna Georgijevska lenta razlikuje se u boji od one iz sovjetskog perioda jer su umesto žuto-crnih traka (boje carskog grba), kasnije korišćene narandžasto-crne koje su simbolizovale vatru i barut.
Upotreba imperijalne Georgijevske lente u Srbiji veoma je kontroverzna jer su tokom Drugog svetskog rata ruske kolaboracione snage nacističkog režima nastavile da nose svoje ordenje uz pripadajuće lente. Tako je upravo žuto-crna imperijalna Georgijevska lenta korišćena od Ruskog zaštitnog korpusa (Russisches Schutzkorps Serbien), koji je predstavljao kvislinšku vojnu formaciju sa sedištem u Beogradu pod direktnom komandom nemačkog Vermahta.
U to vreme se za pogibiju svakog pripadnika Ruskog zaštitnog korpusa streljalo 50 Srba, tako da im je “vrednost” bila ekvivalentna nemačkom vojniku. Tokom oktobra 1942. učestvovali su u operaciji Kopaonik zajedno s pripadnicima 7. SS “Princ Eugen” divizije i bugarskog 36. pešadijskog puka s ciljem uništenja Rasinskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini, a pod komandom majora Dragutina Keserovića. Operacija je sa vojnog stanovišta bila neuspešna, ali zločini koji su počinjeni nad civilnim stanovništvom monstruozni. Ukupno je likvidirano 670 civila, a ubijeno 10 i streljana većina od 120 zarobljenih pripadnika JVuO. Do kraja rata su učestvovali u borbama manjeg obima, uglavnom protiv partizana i četnika. Zanimljivo je da je verovatno zbog tih zločina, a možda i zbog imenovanja Germogena (Grigorije Ivanovič Maksimov) za poglavara Hrvatske pravoslavne crkve, Draža Mihajlović u radiogramu Jugoslovenskoj vladi, a emitovanom na Radio Londonu, poručio ruskim izbeglicama da se sele iz Srbije.
Sasvim sigurno se većina generala i admirala u penziji učlanila u Klub kako bi svojim znanjem i iskustvom doprineli optimalnim rešenjima u oblasti bezbednosti, kao i u promociji vrednosti kojima su posvetili celokupnu karijeru. I mnogi članovi Kluba nikad ne bi pristali da promovišu uticaj trećih zemalja i obezbeđuju korist od takvih angažmana. Međutim, činjenica je da je aktuelno rukovodstvo Kluba veoma aktivno u promociji uticaja Ruske Federacije, od čega im verovatno i zavisi finansijska podrška ruske Vojno-obaveštajne službe, kao i aktuelne političko-vojne strukture u okviru Ministarstva odbrane. Sve insignije se po pravilu nose s ponosom i dignitetom pred svojom nacijom i pred svetom, ali ne takve da nam stranci nameću kontroverzne simbole koji su u Srbiji kompromitovani zločinima.
Od članova Kluba javnost bi očekivala ili da smene rukovodstvo i da rad takvog kluba posvete isključivo podršci nacionalnim interesima Republike Srbije, ili da se iščlane iz strane obaveštajne ispostave. I svakako da oni koji su primili pomenutu Spomen-medalju na Georgijevskoj zvezdi vrate istu jer ona nosi i vapaj spaljenih seljaka u crkvi u Krivoj Reci.
Izvor: Novi Magazin