Brigadni general Tomaso Vitale, šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za portal Saveta za strateške politike, cfsp.rs, da javnost ne vidi koliko toga NATO i Srbija rade zajedno tokom gotovo 15 godina od potpisivanja Partnerstva za mir.
Vitale se prisetio da je njegova prva operativna misija bila učešće u KFOR-u, tokom koje je, kako kaže, “video patnju i teškoće sa kojima se suočava lokalno stanovništvo, ali istovremeno i izuzetno dostojanstvo“.
“Nikad ne smemo zaboraviti prošlost, ali možemo je prevazići i to je ono što NATO i Srbija rade ovim partnerstvom, gledamo ka boljoj budućnosti“, kaže general.
Naglasio je i da u skladu sa mandatom UN, KFOR ostaje potpuno posvećen zaštiti Dečana, kao bitne svetinje za srpsku zajednicu, i dodaje da je imao sreće da je proveo vreme i osetio gostoprimstvo oca Save i monaha Dečana.
Šef misije NATO nije želeo da komentariše otvaranje vojne kancelarije Ruske Federacije u Beogradu i okarakterisao je to kao pitanje za srpske ili ruske organe, ali je naglasio da NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije.
Govoreći o sve češćim sajber pretnjama, brigadni general naglašava da napadači ciljaju sve veći broj meta – od nacionalnih parlamenata do Olimpijskih igara, od proizvođača vakcina do sajtova izbornih organa.
“Sajber-odbrana predstavlja deo kolektivne odbrane. Jasno smo stavili do znanja da bi ozbiljan sajber-napad mogao da dovede do aktiviranja člana 5. Vašingtonskog sporazuma, naše klauzule o kolektivnoj odbrani“, rekao je on.
U ovom pretprazničnom intervjuu, Vitale kaže da mu pomaže da se oseća kao kod kuće i to što se u beogradskim kafićima služi italijanski espreso “baš onako kako ga Italijani vole“, ali i da ga je duboko dirnulo kada je Srbija poslala medicinsku opremu njegovoj zemlji i da će to njegovi sunarodnici zauvek nositi u srcu.
Više čitajte u nastavku intervjua, koji prenosimo u celosti.
Sledeće godine je 15. godišnjica pristupanja Srbije Partnerstvu za mir. Kako ocenjujete odnose između Srbije i Alijanse?
Srbija i NATO poslednjih petnaest godina razvijaju ovo partnerstvo, na političkom i praktičnom nivou. Mi vidimo Srbiju kao vrednog, posvećenog i cenjenog partnera u našim naporima da pospešimo bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Mada se možda ne čini na prvi pogled, ako pogledate malo bolje, videćete da se partnerstvo NATO-a i Srbije zaista odvija na mnogo polja. Od velike civilne vežbe odgovora na vanredne situacije održane u Srbiji oktobra 2018, preko saradnje na poljima nauke i tehnologije, do pripreme srpskih vojnika za međunarodne mirovne operacije – to je samo nekoliko vidova naše saradnje. Ponosan sam što sam ovde i mogu da o tome svedočim iz prve ruke. Takođe se radujem daljem razvoju partnerstva NATO-a i Srbije tokom mog mandata kao šefa NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu.
NATO je savez 30 zemalja, od kojih sve imaju bilateralne odnose sa Srbijom. Važno je ovo uzeti u obzir kad posmatramo odnose Srbije sa NATO-om kao celinom. Na primer, u našoj kancelariji radi osoblje iz Italije, Nemačke, Mađarske, Grčke, Slovenije i Hrvatske zajedno sa svojim srpskim kolegama. Partnerstvo NATO-a i Srbije zasnovano je na zahtevu srpskih vlasti i sprovodi se uz potpuno poštovanje politike vojne neutralnosti vaše zemlje. Drugim rečima, mi smo ovde da pomognemo Srbiji i podržimo je na osnovu njenih prioriteta. Svi naši napori su stoga krojeni po meri Srbije. Tokom godina smo razvili opsežnu praktičnu saradnju u raznim domenima, sa fokusom na reforme bezbednosnih snaga, institucija i struktura Srbije, što je ključni element naše saradnje. Pored toga, kao i u svakom partnerstvu, unapredili smo naš politički dijalog, koji je od suštinskog značaja za omogućavanje obostranog razumevanja.
Krajem 2019, Srbija i NATO su obnovili Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) u okviru programa Partnerstvo za mir (PfP). Ovo je bio velik korak napred, pošto nam je pružio platformu za saradnju tokom sledeće dve godine i uključio preko 200 aktivnosti. IPAP je osnovni dokument koji obuhvata i politička i vojna pitanja, određuje prioritete i koordiniše sve aspekte naše saradnje. Srbija je već trinaest godina deo Procesa planiranja i pregleda (PARP), osnovnog mehanizma PfP čiji je cilj da pospeši interoperabilnost između snaga Saveznika i partnera NATO-a. Kroz PARP Srbija jača kapacitet i operativne standarde svojih oružanih snaga za učešće u međunarodnim misijama pod okriljem UN i EU, po čemu je Srbija poznata i cenjena širom sveta. Želeo bih ovom prilikom da spomenem i Koncept operativnih sposobnosti (OCC), mehanizam PfP kroz koji jedinice Vojske Srbije mogu da se obučavaju i evaluiraju prema standardima NATO-a. OCC Srbiji i drugim partnerima omogućava pristup oprobanim procedurama i standardima NATO-a; ovo im pomaže da značajno unaprede svoje odbrambene kapacitete. Ali ne treba da zaboravimo da je ovo dvosmeran proces, koji je koristan i za jedne i za druge. Učimo jedni od drugih i pomažemo jedni drugima. Srbija konstantno dokazuje da ima mnogo toga da ponudi. Jedan od najnovijih primera predstavlja sprovođenje Programa NATO-a za unapređenje obrazovanja u oblasti odbrane (DEEP), kroz koji Srbija nudi svoje dragoceno iskustvo u reformi obrazovnih institucija u oblasti odbrane, što je domen od ključnog značaja za bezbednost mnogih zemalja. Pored toga, Srbija je od 2006. doprinela preko 30 projekata u programu NATO-a Nauka za mir i bezbednost. Među njima su programi u oblasti energetske i ekološke bezbednosti, odbrane od hemijskih/bioloških/radioloških/nuklearnih oružja, borbe protiv terorizma, sajber odbrane i bezbednosti ljudi. Postoje brojni načini, mehanizmi i platforme za našu saradnju, i raduje nas što Srbija koristi mnogo njih. Pored toga, nekoliko članica i partnera NATO-a, među kojima su npr. Austrija, Češka i Turska, su Srbiji pružili kritičnu medicinsku pomoć u odgovoru na pandemiju COVID-19.
Sve u svemu, odnosi između Srbije i Alijanse su stabilni, obostrano korisni i zasnovani na uzajamnom poštovanju.
U koji oblastima vidite prostor za unapređenje?
Vrlo smo zadovoljni nivoom saradnje koji imamo sa Srbijom. Srbiju vidimo kao cenjenog partnera. Na Srbiji je da odluči kako i u kom pravcu želi da razvija ovo partnerstvo. Trenutno, u skladu sa sopstvenim potrebama, Srbija ima izbor od preko 1.400 različitih aktivnosti koje može raditi sa NATO-om.
Stojimo na raspolaganju da pružimo svu potrebnu pomoć u tom cilju, između ostalog i kroz NATO vojnu kancelariju za vezu u Beogradu. Naša kancelarija je osnovana 2006. godine na zahtev Srbije kako bi pružala podršku u nizu aktivnosti čiji je cilj jačanje odbrambenih i bezbednosnih kapaciteta Srbije, njenih struktura i institucija, u okviru Partnerstva za mir sa NATO-om kom se Srbija pridružila 2006.
Kako komentarišete nedavnu najavu da će se u Beogradu otvoriti vojna kancelarija Ruske Federacije?
Drago nam je što imamo partnerstvo sa Srbijom i u potpunosti poštujemo njenu politiku vojne neutralnosti. Takođe u potpunosti poštujemo suverenu odluku naših partnera u pogledu bezbednosnih aranžmana koje žele da odaberu. Možemo da imamo jake odnose sa partnerima – kao što su Austrija ili Finska – iako oni nisu članice. Što se tiče vašeg konkretnog pitanja, za komentar ćete morati da se obratite srpskim ili ruskim organima.
U domeni sajber-bezbednosti, kako NATO vidi ovu vrstu pretnji, imajući u vidu da se demokratska društva sve više suočavaju sa složenim hibridnim napadima?
Sajber pretnje po bezbednost Alijanse postaju sve češće, složenije i opasnije. Napadači ciljaju sve veću listu meta – od nacionalnih parlamenata do Olimpijskih igara, od proizvođača vakcina do sajtova izbornih organa. NATO je na oprezu i imamo jake odbrane. Štitimo naše IT mreže od sajber-napada 24 časa dnevno; i imamo timove za brz odgovor na sajber-napade koji su u pripravnosti 24/7 i mogu pomoći Saveznicima koji su pod napadom. U realnom vremenu delimo informacije o sajber-pretnjama sa Saveznicima i partnerima – uključujući EU.
Sajber-odbrana predstavlja deo kolektivne odbrane. Jasno smo stavili do znanja da bi ozbiljan sajber-napad mogao da dovede do aktiviranja člana 5. Vašingtonskog sporazuma, naše klauzule o kolektivnoj odbrani. Odredili smo sajber-prostor kao operativni domen u kom će NATO funkcionisati i braniti se jednako efektivno kao što to radi na kopnu, u vazduhu i na moru. Osnovali smo NATO Centar za operacije u sajber-prostoru u Monsu u Belgiji. Takođe smo omogućili da Saveznici mogu da integrišu nacionalna sajber delovanja (uključujući ofanzivne sajber operacije) u operacije i misije Alijanse. Sajber-politika NATO-a je defanzivnog karaktera. Kao i u svim drugim domenima, NATO u sajber-prostoru poštuje međunarodno pravo. Jačanje naše otpornosti i prilagodljivosti u odnosu na sajber-pretnje je od ključnog značaja, a saveznici takođe jačaju i sopstvene nacionalne mreže i infrastrukture.
Koji je vaš komentar o čestom i svakako prejakom anti-NATO narativu koji šire određeni ljudi i neki mediji pod njihovom kontrolom?
Mislim da je za NATO u Srbiji jedan od najvećih izazova javna diplomatija, pošto javnost ne vidi koliko toga radimo zajedno i još uvek nije dovoljno informisana. Otvoreni smo i transparentni o onome što radimo i voljni smo da sa svim zainteresovanim stranama razmenjujemo mišljenja o NATO-u. Nastavićemo da dajemo sve od sebe; naše kolege u Sedištu NATO-a u Briselu čine sve u svojoj moći da objasne šta je NATO, da komuniciraju sa srpskim medijima kako bi prikazali tačnu i činjeničnu sliku NATO-a i našeg partnerstva sa Srbijom. Sam generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ima posebnu vezu sa Srbijom, što je evidentno u svakom njegovom obraćanju srpskim medijima.
Kada pričamo o NATO-u, u Srbiji nisu svi svesni toga da je NATO u stvari savez 30 demokratskih zemalja. Neke od njih su među najvećim investitorima i ekonomskim partnerima Srbije. NATO je moja domovina Italija, jedan od 12 osnivača Alijanse; NATO je takođe Kanada. NATO je Norveška, odakle dolazi naš generalni sekretar Jens Stoltenberg. NATO je i Grčka, gde većina Srba ide sa porodicom na letovanje. NATO su Mađarska, Nemačka, Slovačka, Danska i mnoge druge članice.
Mi visoko cenimo javno mnjenje u Srbiji. Percepcija i perspektiva naroda su za nas ključni faktori, i uzimamo ih u obzir u obavljanju naših svakodnevnih aktivnosti. U potpunosti uvažavamo i to da je NATO ovde i dalje kontroverzna tema. U isto vreme, partnerstvo između NATO-a i Srbije je stabilno i nastavlja da se razvija na transparentan, pouzdan i obostrano koristan način. Ovo je poruka koju želimo da prenesemo građanima Srbije.
Pošto ste proveli preko godinu dana na Kosovu, možemo slobodno da vas pitamo: mogu li Dečani da opstanu bez zaštite NATO-a?
Kroz svoju dugoročnu misiju KFOR, NATO ostaje posvećen izvršavanju svoje uloge širom Kosova, kako bi očuvao bezbedno i sigurno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. Znamo da ovaj prelep i veličanstven manastir stoji tamo vekovima, i uveren sam da će ostati tu i u vekovima ispred nas, uprkos svim izazovima. Imao sam sreće da ga vidim, provedem neko vreme tamo i osetim gostoprimstvo oca Save i monaha Dečana. Potpuno smo svesni koliko je ova svetinja bitna za srpsku zajednicu i ostajemo u potpunosti posvećeni njenoj zaštiti, u skladu sa mandatom UN.
KFOR, misija NATO-a, bila je moja prva operativna misija. Naučio sam mnogo toga na Kosovu: video sam patnju i teškoće s kojima se suočava lokalno stanovništvo, ali sam istovremeno mogao da vidim njihovo izuzetno dostojanstvo tokom tako teškog perioda. Nikad ne smemo zaboraviti prošlost, ali možemo je prevazići; i to je ono što NATO i Srbija rade ovim partnerstvom, gledamo ka boljoj budućnosti.
I za kraj, jedna interesantna stvar – niste prvi Italijan koji je šef NATO vojne kancelarije u Beogradu, a primetno je i prisustvo italijanskih diplomata u drugim međunarodnim misijama. Da li Italijani vole Srbiju ili dolazite u našu zemlju zato što se veruje da ste nam kulturno najbliži?
Svi Italijani koje znam vole Srbiju i oduševljeni su time što naše zemlje imaju toliko dobre odnose. Beograd je zaista predivan grad koji vam se dopadne na prvi pogled. Pun je života i veselih i inteligentnih mladih ljudi. Ovo je grad u kom je lako osećati se dobro. Kad sam početkom godine došao ovde, naišao sam na veoma topao doček, što zaista cenim. Bilo mi je lako da Beograd doživim kao drugu kuću, pošto su ljudi ovde veoma druželjubivi i ljubazni. Činjenica da kafići služe italijanski espreso baš onako kako ga Italijani vole takođe pomaže. Kao Italijan, oduševio sam se koliko srpski narod voli Italiju i Italijane. Obzirom da sam od početka pandemije u Beogradu, želim da dodam jednu stvar koja mi je bliska srcu: darežljivost i solidarnost koju je vaša zemlja pokazala kada ste poslali medicinsku opremu u Italiju me je duboko dirnula. Italijani će zauvek pamtiti i nositi u srcu ono što ste uradili za nas. Hvala vam.
Comments (1)