Meka moć i čelični zagrljaj

Foto: Predsedništvo Srbije

Autor: Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike

Ovogodišnja predizborna kampanja je, između ostalog, karakteristična i po svakodnevnoj medijskoj najavi dolaska ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Ne treba imati sumnje da je Dačić veoma dobro iskoordinirao plan posete za svog ruskog kolegu koji će, gle čuda, boraviti u Beogradu upravo za vreme predizborne tišine. Naime, predizborna tišina će početi 18. juna u ponoć, a težišne aktivnosti posete će očigledno biti realizovane 19. juna. 

Iako takva poseta ne predstavlja pseudo-događaj koji bi imao za cilj da se funkcioner pojavi u medijima bez posebnog razloga, sastanke sa stranim zvaničnicima tokom predizborne kampanje je u kontekstu funkcionerske kampanje neophodno sagledavati prema rezultatima odnosno efektima na bilateralne odnose dve zemlje. Međutim, već sada je očigledno da ministar spoljnih poslova Rusije dolazi isključivo kako bi neposredno pred izbore aktivirao rusofilske glasove u korist bizarne  političke “elite”, a ne da na primer odobri, davno najavljeni, uvoz Fiata 500L iz Srbije. Svojim dolaskom u toku predizborne tišine, Lavrov samo potvrđuje izrečene stavove ambasadora Harčenka koji je u svom intervjuu naglasio da Moskva na Balkanu ima interese i da “želi ono što želi”. Na žalost mnogih koji su emotivno vezani za ruske vrednosti, želje Kremlja nisu vezane za srpski, već isključivo za ruski interes i tu nema mesta ljutnji.

U oktobru je već najavljen i ponovni dolazak Putina u Beograd. Vreme posete je očigledno brižljivo planirano kako bi uticao na eventualni sporazum Beograda i Prištine. Harčenko je po tom pitanju već naglasio promenu stava koji je evoluirao od toga da Rusija prihvata svaki dogovor koji postigne Beograd sa Prištinom, do toga da dogovor ne dolazi u obzir ukoliko ga Rusija, u skladu sa svojim interesima, ne odobri. Predsednik Putin će kao vrhovni sudija sagledati da li je dogovor u skladu sa ruskim interesima ili nije. Naravno da će pri takvoj vrsti “sagledavanja”, ostati posvećen strateškoj trgovini sa Vašingtonom. Tako da Srbija kontinuirano čuva istorijsku ulogu vrednog uloga moćnim globalnim silama u njihovim trgovinama i nikako ne može da proceni svoj značaj u svetu, kao i svoje ostvarljive interese. Protokom vremena, deluziju o ulozi Srbije u svetu i značaju za Moskvu očigledno neće biti moguće iskoreniti jer deficit mladih i obrazovanih postaje sve veći i ozbiljniji nacionalni problem a soft power Moskve sve agresivniji.

Ne treba biti u zabludi da Rusija koristi samo diplomatiju kao sredstvo projekcije svojih interesa u Srbiji. Pored svih ostalih hibridnih metoda, ofanzivne obaveštajne aktivnosti očigledno ne gube na intenzitetu. Tome doprinosi značajna finansijska podrška koju smo mogli i eksplicitno videti u slučaju afere sa potpukovnikom Klebanom. Značaj obaveštajnog rada se može videti i kroz postavljenje general majora Aleksandra Zičenka za izaslanika odbrane u Srbiji. Kada se nakon niza godina u kojima je izaslanik odbrane Rusije u Beogradu bio u činu pukovnika, dovodi general, šalje se i eksplicitna poruka domaćinu. Podsećanja radi, izaslanstva odbrane su direktno pod nadležnošću ruske vojno-obaveštajne službe ili čuvenog GRU-a.  

U analizi povećanog pritiska Rusije na Beograd, treba da se uzme u obzir i nedavno postavljenje Jevgenija Primakova za direktora organizacije “Ruska saradnja” (Rossotrudničestvo). Imajući u vidu istoriju odnosa Primakova i Vučića, imenovanje kontraverznog novinara se uglavnom tumači kao Putinov povećani pritisak na vlast u Srbiji. Primakov je često u javnosti istupao sa stavovima o povećanju meke moći Rusije, paralelno sa vojnom silom dok je u Srbiji zagovarao stvaranje “velike koalicije” u kojoj bi se našao i Savez za Srbiju. Parafrazirao je to objašnjavajući da ruski medved mora da se nasmeje svetu, ali tako da mu budu vidljivi svi zubi. 

Iako je organizacija “Ruska saradnja” zvanično angažovana na promociji pozitivnog imidža Rusije, ruskog jezika i na organizaciji humanitarne pomoći, brojne su sumnje da je ta organizacija uključena u finansiranje demonstracije protiv vlasti u zemljama gde Rusija želi etablirati veći uticaj. Poruka je više nego očigledna a ne razume je samo onaj ko ne prati globalne i regionalne tokove. Za manje upućene dovoljno je da pročitaju tekstove pripadnika srpske opozicije koje objavljuje ruska novinska agencija Regnum a u kojima se šalju poruke svima kako iz vlasti tako i iz civilnog društva kojima pada na pamet da je došlo vreme da se trajno rešavaju odnosi Beograda i Prištine.

Ljudi se generalno jače bore za svoje interese, nego za svoja prava. Ipak, kad su nacionalni interesi u pitanju, građani Srbije su po pravilu nezanteresovani. Uprkos tome, u vokabularu patriotskog narativa se ta reč često čuje, posebno u predizbornoj kampanji. Spoljnopolitička dezorijentacija zemlje je upravo posledica nedefinisanih nacionalnih interesa i nepostojanja strategije spoljne politike. Za takvu vrstu zanemarivanja smo sami krivi što ne daje pravo nikome da trguje sa nama na globalnom tržištu. A obično najviše boli kad to rade braća. Jer od njihovog zagrljaja pucaju kosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*