U organizaciji Saveta za strateške politike u Beogradu 5. marta je održana debata pod nazivom „Uticaj predizborne retorke na spoljnu i bezbednosnu politiku Republike Srbije“. Ušesnici u debati bili su predsednik Saveta za strateške politike Dragan Šutanovac, redovni profesor na Fakultetu bezbednosti i narodni poslanik Zoran Dragišić, docent na Pravnom fakultetu i predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović i Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku. Moderatorka debate je bila novinarka Antonela Riha.
Uvodna tema debate odnosila se na raspisivanje parlamentarnih izbora u Srbiji i predstojeću izbornu kampanju i retoriku aktera na političkoj sceni.
Svi sagovornici su se usaglasili da će u predizbornoj kampanji dominirati pre svega ekonomske teme, dok pitanja spoljne i bezbednosne politike neće imati toliko veliki značaj kao što su imale u prošlosti.
Gospodin Jovanović koji je najavio učešće na predstojećim izborima je rekao da će on i koalicija na čijem je čelu insistirati na temama demokratskih procedura, medijskih sloboda, borbe protiv korupcije i funkcionisanja pravne države. Sa druge strane, gospodin Dragišić je ocenio da će vladajuća koalicija čiji je i on deo, građanima pre svega predstavljati dosadašnje uspehe Vlade na polju ekonomije.
Gospodin Šutanovac je rekao da ne možemo sagledavati ekonomska pitanja a da se ne osvrnemo na saradnju Srbije i Evropske unije jer je preko 70% izvoza Republike Srbije usmereno prema zemljama članicama EU, dok najveći broj donacija i stranih investicija u Srbiji dolazi upravo iz EU. Ove ćinjenice prema njegovom mišljenju jasno govore kuda kao društvo treba da idemo.
Gospođa Grubješić smatra da je spoljna politika tema kojom se pretežno bave akteri sa pozicije vlasti i da je pitanje može li se temama koje se odnose na spoljnu politiku pobediti na izborima u Srbiji za razliku od predsedničkih izbora u SAD gde su spoljnopolitičke teme dominantne.
Na pitanje o značaju statusa Kosova i Metohije u predizbornoj kampanji, učesnici su izneli različita viđenja i stavove.
Gospodin Šutanovac je naglasio da je pitanje statusa Kosova i Metohije par excellence spoljnopolitičko pitanje budući da su za rešavanje ovog problema zainteresovane ne samo Vlade u Beogradu i Prištini, već i velike svetske sile poput Sjedinjenih Američkih država i Ruske Federacije. Šutanovac je ocenio da se Srbija nalazi pod velikim pritiskom i sa Istoka i sa Zapada, te da je došlo do promene stavova velikih sila po ovom pitanju. Najdrastičnija promena se odnosi na stav Ruske Federacije da dogovor Beograda i Prištine nije moguć bez njihove saglasnosti, čime se sam proces dijaloga dodatno komplikuje.
Gospođa Grubješić je ocenila da bez rešavanja bilateralnih sporova i regionalnog pomirenja nema svetle budućnosti kako za Srbiju, tako i za ostale zemlje regiona. Ona smatra da bi Evropska unija trebalo aktivnije da se uključi u dijalog Beograda i Prištine i imenuje specijalnog izaslanika, budući da Sjedinjene Američke države već imaju dva svoja izaslanika.
Gospodin Dragišić je ocenio da tema Kosova i Metohije neće biti u fokusu predstojeće kampanje. Možda će mali deo opozicije probati da dobije koji glas na toj temi, ali vladajuća koalicija neće pričati o predlogu koji se ne nalazi na stolu.
Gospodin Jovanović je izarazio svoj stav da je status Kosova i Metohije pre svega interno pitanje jedne suverene zemlje koje je međutim internacionalizovano i da bi tu temu trebalo posmatrati pre svega sa pravnog aspekta, tj. da se postavlja pitanje poštovanja međunarodnog prava budući da se radi o secesiji jednog dela teritorije Republike Srbije. On je ponovio svoj stav da bi u slučaju da bude izabran za narodnog poslanika fizički sprečio potpisivanje bilo kakvog sporazuma koji bi ozvaničio secesiju Kosova i Metohije.
Kao posebna tema u predizbornim kampanjam u poslednje vrem počela je da se nameće i nabavka naoružanja i vojne opreme.
Sagovornici su bili saglasni u oceni da narod u Srbiji izražava veliko poverenje u vojsku, te da naoružanje i vojnu opremu percipira kao izraz snage i dominacije. Gospodin Šutanovac kao bivši ministar odbrane smatra da je osavremenjivanje sistema odbrane dobro, ali postavlja se pitanje svrsishodnosti vojnih nabavki u poslednje vreme jer je za jedan tako veliki i kompleksan sistem potrebno dugoročno planiranje nabavke i opremanja, koje je u ovom slučaju očigledno izostalo. Neophodno je odrediti prioritete u nabavci, jer recimo PVO sistem ne može da bude od pomoći u slučaju poplava.
Dragišić je ocenio da vojska predstavlja instrument politike ali da takođe ima i druge uloge u društvu, između ostalog predstavlja i faktor društvene kohezije. On je naglasio da bi voleo da vidi i bolju opremu, ali i veće plate za pripadnike Vojske Srbije. Samim tim bi i zainteresovanost građana za dobrovoljno služenje vojnog roka, kao i za upis na Vojnu akdemiju bila na višem nivou.
Jovanović je uporedio geopolitički položaj Srbije sa Izraelom, navodeći da se i Srbija nalazi u ne baš prijateljski nastrojenom okruženju i da u takvoj situaciji jačanje odbrambenih sposobnosti predstavlja sredstvo odvraćanja za eventualne napade. Takođe je naveo da se zalaže za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. Nadovezujući se na izlaganje gospodina Dragišića, Jovanović je izjavio da bi voleo da Srbija ima nuklearnu bombu jer bi samo u tom slučaju bezbednost zemlje bila zagrantovana.
Grubješić je ocenila da u je u aktuelnom trenutku nabavke naoružanja iz Ruske Federacije važno napomenuti poruke koje su stigle sa Zapada. SAD su izrazile zabrinutost zbog te nabavke, pogotovo nakon odluke Senata iz 2017. godine da usvoji zakon po kome se uvode sankcije prema svakome ko posluje sa Rusijom u odbrambenom smislu. Poruka NATO je da poštuje vojnu neutralnost Srbije i da ona ima pravo da nabavlja oružje odakle poželi. Poruka iz Evropske unije se odnosila na usaglašavanje spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Srbije sa EU. Upravo ova poruka EU je najvažnija jer se odnosi na pregovaračko poglavlje 31, koje Srbija još uvek nije otvorila zbog protivljenja Baltičkih zemalja koje se pre svega odnosi na veze Srbije sa Ruskom Federacijom.