U organizaciji Instituta za evropske poslove u Beogradu je održana debata pod nazivom “Koliko su građani bezbedni?” na kojoj je učestvovao predsednik Saveta za strateške politike Dragan Šutanovac. Ostali učesnici u debati bili su vojni analitičar Aleksandar Radić, narodna poslanica Marinika Tepić, bivši zamenik načelnika Resora državne bezbednosti Zoran Mijatović i članica Predsednišva Dveri i direktorka Centra za geostrateške studije Dragana Trifković. Moderator debate bila je Olja Bećković.
Na pitanje ko su strani akteri koji imaju najviše interesa na teritoriji Srbije, gospodin Šutanovac je konstatovao da svaka zemlja ima svoje interese i da je funkcija svakog diplomatsko-konzularnog predstavništva da prikuplja informacije o dešavanjima u zemlji u kojoj su akreditovani, samo se postavlja pitanje na koji će način to činiti, da li putem javno dostupnih izvora ili ofanzivnim delovanjem. Tom prilikom je takođe spomenuo slučaj ruskog diplomate Georgija Klebana, inače pripadnika ruske vojne obaveštajne službe GRU koji je snimljen kako daje novac penzionisanom oficiru Vojske Srbije i pri tome konstatovao da je izostala adekvatna diplomatska reakcija Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova po ovom pitanju. Dalje je naveo da primeri ofanzivnog delovanja ruskih bezbednosnih službi nisu vidljivi samo u Srbiji, već i u zemljama regiona, naročito u Bugarskoj gde su dvojica ruskih diplomata pre nekoliko dana proglašeni „personom non grata“ zbog špijunaže, kao i u Crnoj Gori gde su dvojica ruskih državljana proglašena krivim za pokušaj terorizma. Prema njegovom mišljenju, krajni cilj ovakvih subverzivnih akcija jeste sputavanje zemalja regiona sa koloseka evropskih i evro-atlantskih integracija.
Osvrnuvši se na tabloidizaciju sektora bezbednosti u Srbiji, Šutanovac je zaključio da se u javnosti veštački proizvodi paranoja svojstvena totalitarnim režimima, gde se svaki građanin pita da li je možda praćen ili prisluškivan i da je najbolji prikaz takve situacije dao Dušan Kovačević u svojoj drami „Balkanski špijun“ pre više od 30 godina. On smatra da se objavlivanjem poverljivih informacija u tablodima ne nanosi šteta samo službama bezbednosti Republike Srbije, već i diplomatskom ugledu Republike Srbije.
U svom završnom izlaganju Šutanovac se osvrnuo na mistifikaciju bilateralne vojne saradnje Republike Srbije i NATO-a koja je prisutna u delu javnosti, objasnivši da su oficiri za vezu tehnička lica koja nemaju kapacitet da utiču na proces donošenja odluka. Pored toga, napomenuo je da on ne bi imao ništa protiv toga da se i sa Ruskom Federacijom potpiše sporazum o slobodnom kretanju oružanih snaga kao što je to slučaj sa SOFA sporazumom između Srbije i zemalja članica NATO.
