Autor: Vuk Velebit, master politikolog, saradnik Saveta za strateške politike
Da li je Srbija orjentisana ka svom evropskom putu ili više gleda na Istok? Kakvu poruku vlasti u Beogradu šalju građanima, a kakvu partnerima na Zapadu kada se u jednoj nedelji predsednik Vučić sastane sa predsednicima Rusije i Belorusije? Da li današnja Srbija više liči na uređene zapadnoevropske države sa jakim institucijama ili počinje da liči na Putinovu Rusiju fasadne demokratije i prividne slobode?
Ako bismo sudili po činjenicama Srbija ekonomski uveliko pripada zajednici evropskih država. Ona najviše trguje sa članicama EU, najviše investicija dolazi sa Zapada, dok su strana pomoć i donacije neuporedivo veći iz Evropske unije i SAD-a nego iz Rusije. Međutim, prateći medije moglo bi da se zaključi da Srbija samo što nije ušla u neki savez sa Rusijom.
Namera vlasti u Beogradu je bila da još jednom kreira sliku nikad boljih odnosa sa Rusijom, da prikaže bliskost Vučića i Putina, kao i zaštitničku ulogu koja Rusija ima prema Srbiji. Ali, čitajući medije u Rusiji povodom poslednje posete Vučića Putinu, primećuje se doza obazrivosti i kritičnosti prema predsedniku Srbije. Tako je ruski Komersant uoči posete pisao da će u susretu ruske i srpske delegacije morati da se odgovori na pitanje da li je Srbija spremna da bude glavni saveznik Moskve u regionu ili će Srbija nastaviti da balansira između Rusije i Zapada. Ruski mediji pišu i o zabrinutosti ruskih vlasti zbog intezivne saradnje koju Srbije ima sa NATO i da bi dogovor Beograda i Prištine mogao da otvori put Srbije ka članstvu u NATO.
Iako Rusija pruža podršku Srbiji po pitanju Kosova, ona to radi pre svega zbog svojih interesa kao što i druge velike sile svoje interese stavljaju na prvo mesto. Interes Rusije jeste održavanje statusa quo ili stanja zamrznutih sukoba, kao što je slučaj Beograda i Prištine, jer takva situacija je garant da Srbija sutra ne postane članica Severnoatlantske alijanse. Ovo je za Rusiju i njen uticaj na Balkanu posebno važno jer je Srbija, zajedno sa Republikom Srpskom, praktično ostala jedino uporište Rusije u ovom regionu. Zbog toga će pritisak i uticaj Rusije verovatno biti vidljiviji nego što je do sada bio.
Kad je reč o ruskoj spoljnoj politici prema Zapadnom Balkanu, ona nema jasnu strategiju delovanja. Ako je ta strategija u nekom trenutku bila zaustavljanje širenja NATO-a onda je ona propala. To se najbolje moglo videti na primeru Crne Gore i Severne Makedonije koje su postale deo Alijanse uprkos naporima sa Istoka da do toga ne dodje. Takav ishod nas navodi na zaključak ili da Rusija nije ozbiljno radila na širenju svog uticaja i zaštiti svojih interesa ili da ruske vlasti svesne ograničenosti svoje politike na Zapadnom Balkanu nisu ni želele da ulažu posebne napore u učvršćivanju svog uticaja.
Međutim, ne bi bilo gotovo ništa sporno kada bi Srbija gajila dobre, interesne odnose sa Rusijom, Kinom i ostalim velikim silama dok bi se paralelno pribiližavala svom članstvu u EU. Iako se Srbija i dalje zvanično nalazi na evropskom putu, ona unutarpolitički počinje više da liči na Putinovu Rusiju. Umesto jačanja institucija i vladavine prava, u Srbiji su institucije razrušene a protiv političkih neistomišljenika i novinara se vode hajke. Utisak je da se u poslednjih sedam godina Srbija vrednosno više približila Rusiji i političkom uređenju kakvo postoji pod vladavinom Putina.
U tom kontekstu se postavlja pitanje koliko su iskrene namere političkih elita u Srbiji da rade na približavanju Evropskoj uniji. Da li je to samo javno proklamovana politika koja vlasti zastupaju ili one sprovode suštinske reforme koje ne bi samo približile Srbiju Evropi već i Evropu Srbiji? Neodoljiv je utisak koji je ostavila vlast nakon što nisu otpočeti pregovori EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Tada je do izražaja došao narativ da Srbija neće moliti EU za članstvo pošto ima alternativu u Rusiji.
Ali, ovde ne radi uopšte o tome da li vi nekoga treba da molite za nešto ili ne. Suprotno, logično bi bilo postaviti pitanje šta je sve Srbija uradila kako bi se približala članstvu u EU. Da li su zaista sprovedene reforme? Da li postoji nezavisno sudstvo i tužilaštvo koji su stubovi za zdravo demokratko i uređeno društvo? Da li će se raditi na jačanju slobode medija ili će se sloboda dalje gušiti? Ako je odgovor na sva ova pitanje ne, onda u skladu sa tim treba i posmatrati bilo kakvu mogućnost približavanja Srbije Evropskoj uniji.
Sa druge strane, dokle god se jasno ne definiše spoljna politika Srbija, ona će nastaviti da se menja od dana do dana i od konferencije za štampu do sledeće, u skladu sa interesima nosioca vlasti. Takva spoljna politika ne obavezuje državne aktere da sprovode strategiju u skladu sa usvojenim spoljnopolitičkim dokumentom što ih oslobađa bilo kakve odgovornosti.
Iako u domaćim medijima predstavljena kao od najvećeg značaja, Vučićeva poseta Putinu se odigrala u vrlo neprijatnim okolnostima za samog Vučića, ali i za srpsko-ruske odnose. Na trenutak je delovalo da su odnosi narušeni zbog otkrivanja ruskog špijuna i njegovih aktivnosti u Beogradu, ali prorežimski mediji su vrlo brzo obnovili glorifikovanje Vladimira Putina zaboravljajući na pitanje od javnog interesa u vezi sa špijunskom aferom. Takav pristup domaćih medija nekada ostavlja utisak da su više podređeni interesima Moskve nego što rade u javnom interesu u Srbiji.
Koji je interes Srbije i vlasti da jačaju saradnju sa Rusijom? Potpuno je legitimno da Srbija ima dobru saradnju sa Rusijom ili nekom drugom silom, ali uvek treba pogledati šta su njeni interesi. Vlasti u Srbiji imaju dva velika interesa, a to su održanje svoje popularnosti i biračkog tela koristeći Rusiju i Putina za podmirivanje proruskih i nacionalistički orjentisanih birača, ali interes je i sticanje dodatnog manevarskog prostora u razgovorima sa Zapadom.
Ovde se stalno govori o politici neutralnosti, balansiranja i sedenja na dve stolice, ali se nikada ne govori o tome koliko sedenje na jednoj od tih stolica ugrožava sedenje na nekoj drugoj. Ukoliko Srbija ne izabere glavnu stolicu na kojoj sedi, cena njene neodlučnosti će biti sve veća za građane Srbije.