Foto: Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije
Autor: Dragan Šutanovac, predsednik CfSP
Od 14. do 27. juna u Pančevu se izvodi vojna vežba „Slovensko bratstvo 2019“ u kojoj učestvuje više od 750 pripadnika specijalnih jedinica Ruske Federacije, Belorusije i Srbije. Istovremeno se na granicama Srbije u Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji održava vojna vežba „Čuvar sablje 2019“ (Sabre Guardian 2019 – SG19) pod komandom kopnenih snaga Rumunije i SAD, a uz učešće pripadnika oružanih snaga iz Bugarske, Ukrajine, Grčke, Mađarske, Severne Makedonije, Kanade i Italije. Dok prva vežba za cilj ima uvežbavanje protiv terorističkih operacija, druga će nastojati da unapredi integraciju multinacionalnih borbenih snaga. Ono što je nesporna činjenica je da se vojne vežbe realizuju u vreme povišenih globalnih, ali i regionalnih tenzija. Pitanje koje nam se nameće jeste kako nam nacionalni interesi uslovljavaju mesto i ulogu pripadnika oružanih snaga u spoljnoj politici Republike Srbije. To pitanje je samo posledica nedefinisanih nacionalnih, a potom i spoljnopolitičkih interesa, koji bi trebalo da postanu sredstvo za evaluaciju rada političara, a ne mehanizam retoričke manipulacije. Iako je Srbija deklarativno posvećena evropskim integracijama aktivnosti koje sprovodi Ministarstvo odbrane su u potpunom neskladu za zvaničnom politikom.
Istine radi, učešće u vojnim vežbama predstavlja najznačajniji mehanizam unapređenja interoperabilnosti, odnosno, sposobnosti VS da operativno funkcioniše sa oružanim snagama drugih zemalja. U tom kontekstu, i predstojeća vežba „Slovensko bratstvo – 2019“ može generisati kvalitetnu analizu protiv terorističkog koncepta drugih zemalja, ali u ovom trenutku, prioritetan interes Srbije jeste da unapređuje sposobnosti Vojske Srbije za integrisanim operativnim funkcionisanjem sa oružanim snagama susednih i EU zemalja koje funkcionišu po NATO standardu koji naše jedinice koriste u okviru UN misija, a ne sa Rusijom ili Belorusijom što bi u realno očekujućem scenariju bilo malo verovatno.
Iako javnost nije obaveštena, od 2006. godine kada je naša zemlja pristupila NATO programu Partnerstvu za mir, Vojska Srbije je učestvovala u preko 150 vojnih vežbi sa zemljama članicama NATO i EU, dok je broj zajedničkih vežbi sa Ruskom Federacijom deset puta manji.
Ipak, bez obzira na činjenice, medijska slika u Srbiji prikazuje vojnu saradnju sa Rusijom kao intenzivniju. Za to su direktno odgovorni donosioci odluka u sistemu odbrane i njihov rusofilski medijski narativ. Ministar odbrane ne želi da institucionalno gradi sistem odbrane u skladu sa nacionalnim ciljevima, već sprovodi politiku Pokreta socijalista. Ukoliko analiziramo medijski narativ Aleksandra Vulina koji on projektuje u svim aktivnostima sistema odbrane, zaključak je jednostavan – ministar ne sprovodi politiku nacionalnih, već partijskih interesa. U tom kontekstu možemo posmatrati i nedavni stalni angažman Miroslava Toholja, kao načelnika izdavačke delatnosti u MO. Od bivšeg ratnog ministra informisanja Republike Srpske i ne možemo očekivati drugačiju politiku izdavačke i medijske delatnosti od one koja promoviše haške osuđenike i ratne ciljeve iz devedesetih godina prošlog veka. Takva kvazi politička elita pokušava da medijski nametne stratešku opredeljenost vojne saradnje sa Rusijom i Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), iako time direktno urušavaju zvaničnu politiku RS.
I tako dolazimo do aktuelne medijske atmosfere u Srbiji gde nekoliko tabloida svakodnevno kreira sliku o NATO koji želi da nas uništi i Rusiji koja jedva čeka momenat kad bi ratovala radi Srbije. Takva medijska slika je naravno podržana od kvazi analitičara, ali i od pojedinih ministara, što zabrinjava jer je u suprotnosti sa vladinim spoljnopolitičkim prioritetima. Naime, često zanemarujemo činjenicu da su mnoge vlade zemalja članica EU, ustvari vlade i zemalja članica NATO.
Iako medijska slika ne predstavlja definisanu nadležnost Ministarstva spoljnih poslova, ono ni ne pokušava da takav opasan medijski narativ promeni. Umesto da sagledavamo globalna dešavanja, predviđamo pojave i prilagođavamo nacionalne ciljeve, mi se bavimo ratnom retorikom devedesetih, rehabilitacijom osuđenih ratnih zločinaca i promocijom diplomatskog primitivizma.
Ukoliko to shvatimo, onda bi trebalo da kreiramo spoljnopolitički nastup koji će biti u skladu sa realnošću i koji će omogućiti budućnost.
Izvor: dnevni list “Blic” od 18. juna 2019.