foto: Vladimir Živanović/RAS Srbija
Vučić nudi Moskvu preko Brisela, opozicija Brisel preko Moskve
Mislim da bi dogovor koji postignu Beograd i Priština većina morala da podrži. On bi verovatno bio podjednako loš za obe strane, ja bih ga čitao kao podjednako dobar. Tek treba da vidimo da li je to razgraničenje, ostanak u granicama koje je ogroman broj zemalja već priznao ili nešto treće.
Ovo za “Blic” kaže bivši predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac u prvom intervjuu od kada je otišao sa čela DS, sa Šutanovcem smo razgovarali o dešavanjima unutar DS, protestima, stanju u opoziciji, kao i o izazovima pred kojima se država nalazi.
Da li zaista mislite da je moguće da većina podrži rešenje? Za atmosferu koja je kreirana u Srbiji pre svega odgovoran je Vučić i vladajuća nomenklatura. Zbog toga su građani koji su opozicija u startu protiv svakog rešenja, što je za celo društvo loše. Predstavnici vlasti su onemogućili da se u Srbiji vodi dijalog, da se čuje različito mišljenje, pa da čak oni imaju priliku da čuju i eventualno prihvate nečiju ideju, nečiji savet koji može da se implementira u rešenju. Mislim da bi, na primer, Boris Tadić imao puno toga da kaže oko KiM ubeđen sam da bi jedan odgovoran lider prihvado bar neki deo predloga bivšeg predsednika koji se osam godina bavio tim problemom.
Da li bi Boris Tadić hteo da pomogne? Odgovornim ljudima i odgovornim političarima ne bi smelo da se postavi pitanje da li bi hteli. Mislim da bi morali. Kosovo nije pitanje dnevne politike već da li će mladi ljudi ostati, i oni koji danas odlaze na školovanje imati gde da se vrate. Srbiji treba potpuna politička, pravna i ekonomska stabilnost, promena Ustava, reformisan pravosudni sistem, da bi mogao da se ostvaruje preko pet odsto neophodnog rasta BDP, koji je praktično imala do 2009. godine.
Da li biste išli na sednicu Skupštine o KiM? Kosovo je izuzetna tema. Nažalost, i ono se koristi dnevnoj politici i postoji potpuna politička šizofrenija. Sučeljena su dva stava. Po prvom stavu, do rešenja bi trebalo doći što je moguće pre, ja mislim da je to ispravan stav. Kroz istoriju smo svedoci da je ono što je danas ponuđeno uvek bolje od onoga što se nudi sutra. Međutim, postoji stav da je status kvo rešenje ako se ništa ne promeni, i da će Srbiji i Srbima na Kosovu biti bolje. Podsećam da su ljudi na ulice, između ostalog, izašli zbog ubistva Olivera Ivanovića. Ako neko danas kaže da ne želi da se išta promeni, on treba da bude spreman da opet izađe na ulicu zbog ubistva nekog novog Olivera Ivanovića.Sa druge strane, postoji jedna apsurdna situacija. Dok Vučić svojim biračima kao konačnu destinaciju nudi Moskvu, ali je uspeo da ih ubedi da će to ići preko Brisela, deo opozicije upravo radi suprotno. Ubeđujc javnost da bi nas oni odveli u Brisel, ali da će to uraditi preko Moskve. Očigledno je da ni jedni ni drugi neće stići na očekivanu destinaciju.
Na koji deo opozicije mislite? Na deo okupljen unutar SzS koji nas ubeđuje da je Boka srpska, da će je osloboditi čim đođu na vlast, ali onaj deo koji nema hrabrosti da ultimativno kaže da je Srbiji mesto u EU, jer je to jedino ekonomsko, pravno, privredno odredište gde ćc građani Srbije imati mogućnost da žive pristojno.
Da li biste pođržali razgraničenje? Da je problem Kosova jednostavan, odavno bi bio rešen. Vučić je očigledno napravio puno grešaka po pitanju rešavanja kosovskog problema. Očigledno je da za Briselski sporazum nije dobio adekvatne garancije za sve ono što je Priština potpisala,a Srbija ispunila. Greška je što nikada nije do kraja objašnje ni šta predstavlja razgraničenje koje danas nema podršku dela međunarodne zajednice, koje bi trebalo da se analizira kroz vreme pred nama. Danas kad razgovarate sa građanima koji nisu u dnevnoj politici pitate ih da li verujete da će pod ovim uslovima za pedeset godina živeti Srbi na Kosovu, veliki deo njih se nasmeje i kaže da ne zna da li će živeti u samoj Srbiji i to je polazište, ne tzv sveta zemlja, s druge strane, očigledno je da deo Evrope i SAD nemaju istu ideju oko celog regiona. Taj sukob stavova je tih, nije vidljiv za građane, ali je u jednoj diplomatskoj ravni doveo do toga da mi ne znamo koji su stavovi,u odnosu na eventualna rešenja. Tu je Rusija kao zemlja koja nema simpatije prema EU pa samim tim ni da Srbija ide dalje u evropske integracije, oni zagovaraju status kvo kome nam ne nude ništa do bratskih simpatija, isto vreme uvažavaju kosovski pasoš, pasoš zemlje koju ne priznaju. Mislim da je neophodno da intelektualna javnost, koja danas ćuti, digne glas. Slušao sam nedavno predsednika SANU, akademika Kostića koji razume i hrabro kaže u kakvim problemima se nalazi Srbija,a ne Vučić. Nisam od onih koji se raduju propasti berlinskog sastanka aludirajući da je propao Vučić. Zapravo, Vučiću najviše odgovara da se problem prolongira, samo što to nekima u opozicji nije jasno pa nesvesno rade u korist vlasti.
Da li vam se čini da je EU pogubila konce u pregovorima? EU očigledno ne kontrolište sve procese. Bregzit je ozbiljno uzdrmao Uniju, jačanje desničara i populista u Evropi dovodi do destabilizacije. EU kao birokratski aparat evidentno je izgubio konce, ali naši građani se i dalje iseljavaju ili odlaze da studiraju i rade u EU, jer odlično znaju kakav kvalitet života ih tamo čeka. Dakle, pored svega EU je i dalje jedino logično najsigurnije utočište za sve zemlje Balkana, uključujući Srbiju.
O PKB
Mislite da je nacionalizacija PKB-a rešenje? Prosto sam iznenađen da na pragu treće decenije 21. veka bilo ko od političara misli da je nacionalizacija rešenje. To je put u Venecuelu, sa druge strane, ako postoji hrabrost da se kaže da ćemo nacionalizovati PKB, zašto nema hrabrosti da se kaže da ćemo nacionalizovati NIS, ili je poruka da ćemo sa braćom bratski a sa ostalima tržišno. Poruka koja se šalje je katastrofalna sa stanovišta privlačenja investitora.
Kako gledate na ulogu SAD u pregovorima Beograda i Prištine? Mislim da po tom pitanju ova vlast ima sreću, jer stiče se utisak da Vašington želi da prihvati svaki dogovor i da je spreman da ga nametne i implementira. Nakon dešavanja u Cmoj Gori i Makedoniji, očigledno je da Vašington žeii da zauzme dominantnu ulogu na Balkanu kao neke evropske zemlje koje su tradicionalno bile uticajne ovde i koje sada traže rešenje kako da ostanu uticajne u perspektivi. Ta činjcnica dodatno komplikuje process i stvara problem u kome je Srbija između čekića i nakovnja.
Da li mislite da ujedinjenjem DS, ZZS i SDS može da se vrati stara, velika moćna DS? Mislim da je ukrupnjavanje pozitivno, uspeh će zavisiti od mnogo faktora. Pre svega, svaka politička organizacija mora da ima jasnu politiku. Ukoliko DS profiliše jasnu poltiku i ukoliko se kroz ovo ujedinjenje okuraže novi Ijudi da ponude svoju energiju, ideje, viziju, veštine, znanje veliki trud, ima šanse.
Da li postoje te ideje i ta politika o kojoj govorite? Svedoci smo da je na srpskoj političkoj sceni velika konfuzija. Politika vlasti je potpuno beskrupulozna i autoritarna. Svi znamo da Vučić i njegovi uništavaju institucije, gaze po Ustavu, obmanjuju javnost, kao i da njegova politika nije ono što treba modernoj Srbiji u 21. veku. Sa druge strane, opozicija mora da ponudi rešenja umesto tviter kampanja. Greše političari koji misle da će simpatije građana dobiti samo time što su protiv Vučića. Građani očekuju mnogo ozbiljniju ponudu koja bi ih motivisala da daju podršku. Mnogi sebi pripisuju ideju o ujedinjenju. Pre gotovo dve godine u intervjuu sam rekao da je DS Borisova kuća. Tada sam bio kritikovan, od nekih javno, znam da je u stranci bilo puno gunđanja od dobrog dela onih koji su danas u prilici da rukovode strankom, koji tada nisu razumeli poruku, danas to vide kao slamku spasa. Za mene to nije bila slamka spasa, već ideja da DS pokaže veličinu i prihvati ljude koji su deo istorije DS-a iako su nekim trenucima iz svojih razloga naštetili DS u, ali pre svega sebi.
Da li je ujedinjenje DS prilika da se demokrate ograde od Dveri? Politika Dveri nikako ne ide uz DS. Svedoci smo da posle više meseci protesta nije stvorena sincrgija, rezultat učinjenog je pokazao da je u zbiru dobijen minus. Građani znaju da se ne spaja nespojivo zato uz svu energiju, opozicija izgleda kao motor koji dobija gas, ali je menjač u leru.
Ko su novi, mladi ljudi koji treba da predvode stranku? Nezahvaino je ovako imenovati, ali pozivam sve ljude u DS koji veruju da imaju energiju, viziju, znanje i želje da se potrude da Srbija bude moderna zemlja, da glasno kažu šta misle i iznesu neki plan. Ideja da se neko povuče da bi neko dragi došao je prijemčiva za javnost, ali to se nikada nigde nije desilo. Niko se nije povukao ni Zoranu Dinđiću ni Borisu Tadiću, pa su oni kasnije pobeđivali na izborima. Logično je da se prvo pojave novi Ijudi i zatraže podršku, a ne da ih tražimo i pitamo da li biste vi da budete naš lider.
Šta mislite bojkotu parlamenta? Mislim da sada može da se napravi analiza šta je bojkot učinio. U toku bojkota dobili smo razbijene poslaničke klubove koji su pre bojkota postojali, nevidljivu DS neke alterativne mogućnosti na ulici koje, uz sve simpatije, traže liderstvo koje mora da bude politički organizovano. Izlazak iz parlamenta je morao da bude tako isplaniran da opozicija ima korist od te akcije, da dobije veću podršku javnosd razumevanje u inostranstvu, ali kako stvari stoje, to se nije desloo.
Da podržavate bojkot izbora? Bojkot mora da ima neki jasan cilj. To ne znači “mi ne učestvujemo na izborima”,u bojkotu se aktivno učestvuje. Čak za bojkot opozicija mora da ima kontrolore širom Srbije, ne vidim da se na tome radi.
Aleksandar Ivanović je najavio 50.000 kontrolora na skupštini velike DS. Ivanović jc novo lice kojc razume šta su neophodni koraci. Do bojkota treba napraviti ozbiljnu analizu, jer neoprezno ponašanje može dovesti bukvalno do nestanka stranaka koje su Srbiji, uz sve greške, donosile pozitivne promene.
PRIZNANJE
Dobili ste specijalno priznanje Foruma za bezbednost i demokratiju. Prija svako priznanje, ovo je jedino koje sam dobio nakon odlaska sa vlasti. Prvo što sam pomislio je da li je trebalo da prođe sedam godina pa da se uvide pozitivni rezultati reforme sistema odbrane ili je trebalo da se izređa pet ministara u sedam godina pa da se vidi koliko je to težak sistem i koliko ga temeljno uništavaju. Meni je satisfakcija, priznanje pripada Ijudima sa kojima sam sarađivao u Ministarstvu odbrane.
Izvor: Dnevne novine “Blic” od 26.05.2019